Аранцини

Аранцини (Arancini (Italian: aranˈtʃiːni, Sicilian: arancini или arancine, Sicilian: aɾanˈtʃiːnɪ, -ˈdʒiː-, UK: /ˌærənˈtʃiːni/, US: /ˌɑːr-/))^{[1] [2]} грицкалице, јело које је направљено у облику лоптице, од пиринча, обложене презлама па пржене у дубоком уљу. Аранцини престављају типичну сицилијанску кухињу. Најчешћи надеви су: ал рагу или ал суго, пуњени смесом (месо или млевено месо, споро кувано на ниској температури са парадајз сосом и зачинима), моцарела или качокавало сир, а често и грашак, и ал буро или о буру, пуњен шунком и моцарелом или бешамел сосом.

Аранцини

Аранцини
Место порекла	Сицилија
Регије или држава	Италија
Део националне кухиње	италијанска
Температура сервирања	врућа или топла
Главни састојци	пиринач, презла, пуњење
Медији: Аранцини

Постоји низ регионалних варијанти које се разликују у пуњењима и облику. Аранцини ал рагу произведени на истоку Сицилије имају конусни облик инспирисан вулканом Етна.^[3]

Етимологија

Аранцини је деминутив од Аранциа, или "наранџаста". Назив, који је преведен као „мала наранџа“, потиче од њиховог облика и боје која након кувања подсећа на поморанџу. ^[3] На италијанском језику аранцини је граматички множина (Sicilian: arancine); одговарајућа једнина је аранцино (Sicilian: arancinu or arancina). ^{[4] [5]}

Историја

Отворени аранцино, приказује пуњење од пиринча и надева

Каже се да су Аранцини настали на Сицилији у 10. веку у време када је острво било под арапском влашћу . ^{[6] [7]}

У градовима Палермо, Сиракуза и Трапани на Сицилији, аранцини су традиционална храна за празник Санта Луциа 13. децембра када се не једе хлеб и тестенине. Овим се обележава долазак брода за снабдевање житом на дан Санта Луције 1646. године, ублажавајући велику глад. ^[8]

Данас, са све већом популарношћу ове брзе хране у савременој италијанској култури хране, аранцини се налазе током целе године на већини сицилијанских продајних места, посебно у Палерму, Месини и Катанији^[9]. Јело је традиционално прављено да обезбеди пун оброк Фридрих II, цара Светог римског царства, током његових ловних активности.

Састојци и варијације

Аранцини конусног облика сликани у Месини

Најчешћи тип аранцина који се продају у сицилијанским кафићима су аранцини ал рагу, који се обично састоје од меса у сосу од парадајза, пиринча и моцареле или другог сира. Многи кафићи нуде arancini al burro (са путером или бешамел сосом) или специјалитет аранцини, као што су arancini con funghi ( печурке), con pistacchi ( пистаћи), или con melanzane ( патлиџан).

У римској кухињи суплеми су слични, али се обично пуне сиром (различити начини припреме и дистрибуција пуњења). У Напуљу се пиринчане куглице зову pall'e riso. У варијанти рецепта пореклом из италијанске дијаспоре из југоисточног Тексаса, аранцини су пуњени филом зачињеним чилијем. ^[10]

У популарној култури

У италијанској књижевности, инспектор Монталбано, главни лик писца детективских романа Андреа Камилерија, је познати љубитељ Аранцини посебно оних које Adelina Cirrinciò, његова домаћица спрема. Успех серије књига и телевизијске адаптације допринели су да ово јело постане познато и изван Италије. ^[11]

Галерија

• 
• 
• 
• 
•