Арахнологија

Арахнологија (енгл. ) научно је проучавање паукова и сличних животиња, као што су шкорпије, псеудошкорпије и косци — једним именом арахнида. Особе који прочавају паукове и друге арахниде зову се једним именом арахнолози.

, једина врста банана-паука (лат. , енгл.

Реч арахнологија изводи се из стгрч. , што значи „паук”, и стгрч. , што значи „наука”.

Арахнологија као наука

Арахнолози су примарно одговорни за класификовање арахнида и проучавање аспеката њихове биологије. Популарно их се понекад назива „експертима за паукове” (енгл. ). Дисциплине унутар арахнологије укључују именовање врста и одређивање њихових еволуционих међуодноса (таксономија и систематика), проучавајући како оне узајамно делују са другим члановима своје врсте и/или својим окружењем (бихевиорална екологија), или како су распоређене у различитим регионима и хабитатима (фаунистика). Други арахнолози врше истраживања о анатомији или физиологији арахнида, укључујући отров паукова и шкорпија. Остали проучавају утицај паукова у агрикултурним екосистемима и да ли се паукови могу користити као контролни агенси.

Поддисциплине

Арахнологија се може разложити на неколико више одређених специјалности. Ово укључује следеће поддисциплине арахнологије:

• акарологија — проучавање крпеља и гриња
• аранеологија — проучавање паукова
• шкорпиологија — причавање шкорпија

Арахнолошка друштва

Арахнолози делују у великом броју научних друштава, што унутар националног што унутар међународног делокруга. Њихова главна улога је да се охрабри размена идеја између истраживача, да се организују састанци и конгреси, а у одређеном броју случајева издају и академски часописи. Неки су такође укључени и у програме којима се покушава допрети до већег броја људи који би се заинтересовали за проучавање арахнида. Најбољи пример је „Европски паук године” (енгл. ), у организацији Европског друштва арахнологије. Изабрани паук за 2015. годину био је (срп. зујајући/фантомски паук, енгл. ), из породице (срп. анифенидни врећасти паукови, енгл. ).^[1] Оваквим програмима се у јавности подиже свест о овим животињама и њиховом значају, али и опасностима које оне могу да представљају за човека.

• Америчко арахнолошко друштво (енгл. )
• Британско арахнолошко друштво (енгл. )
• Иранско арахнолошко друштво (арап. , енгл. )
• Међународно друштво арахнологије (енгл. )
• Азијско друштво арахнологије (енгл. )
• Аустралазијско арахнолошко друштво (енгл. )
• Афричко арахнолошко друштво (енгл. )
• Белгијска арахнологија (хол. )
• Европско друштво арахнологије (енгл. )
• Иберијска група арахнологије (шп. )
• Индијско друштво арахнологије (енгл. )
• Арахнолошко друштво Јапана (јап. , енгл. )
• Мађарска арахнологија (мађ. )
• Немачко арахнолошко друштво ( )
• Француско друштво арахнологије (фр. )
• Централно европско арахнолошко друштво ( , енгл. )
• Чешко арахнолошко друштво (чеш. )

Арахнолошки часописи

Научне публикације посвећене проучавању арахнида укључују:

• Билтен Британског арахнолошког друштва (енгл. )
• Журнал арахнологије (енгл. )

Популарна арахнологија

Арахниди, нарочито тарантуле, почели су да постају популарни 1970-их година, и то као егзотични кућни љубимци. Многе тарантуле су тако постале широко познатије по својим обичним именима, као што је мексичка црвеноколена тарантула (енгл. , лат. ).

Разна друштва се сада фокусирају на чување (енгл. ), бригу, проучавање и заробљеничко гајење (енгл. ) тарантула, као и других арахнида. Такође се праве журнали или билтени са чланцима те се саветује о овим темама.

• Америчко друштво за проучавање тарантула (енгл. )
• Британско друштво за проучавање тарантула (енгл. )

Види још

• Осликавање паукова у култури
• Ентомологија
• Познати арахнолози