Артропластика

Артропластика (грч. ) је методе у ортопедској хирургији којом се морфолошки и функционално мењају, замењују или ремоделују заједничке површине зглоба применом ендопротеза или инплантаната од вештачких материјала, обично метала и другог материјала отпорног на замор, са високом корозивном отпорношћу.^[1] Зглобне површине морају бити свеже обложене материјалом са малим коефицијентом трења и малом брзином хабања.^[2]

Артропластика
Класификација и спољашњи ресурси
MeSH	D019643

Артропластика данас представља значајан напредак у лечењу болних и нефункционалних зглобова, и може се извести на било ком зглобу тела, укључујући кук, колена, зглобове стопала, рамена, лаката и прстију.^[3] Да се рани хируршки третман артропластоком примењује све више због огромних функционалне предности за пацијенте, смањење болова, али и здравствене уштеде, показују подаци да у свету број артропласика на годишњем нивоу стално расте. Па су тако само у Сједињеним Америчким Државама у 2004. години, извршене замене зглоба кука код 234.000 болесника, а замене зглоба колена код 478.000.^[4]

Историја

Одређена обољења зглобова, међу којима је начешћи дегенеративни реуматизам, могу довести до поремећаја функције зглобова што се у болесника манифестује болом, нестабилношћу и ограничењем покрета са отежаним ходом, седењем, радом, понекад до непокретности. Да би људски локомоторни систем нормално функционисао неопходно је да буду испуњена три услова: безболност, стабилност и пун обим покрета.^[5]

Деценијама је излаз у лечењу дегенеративног реуматизма „тражен「 у артродези, односно оперативном укочењу зглоба, што је омогћавало безболност и стабилност али без функционалних покрета. Последње две деценије 20 и 21. века дошло је до развоја и масовније примене артропластике, односно оперативног уграђивања вештачког зглоба (ендопротезе) чиме је поред безболности и стабилности добијена и покретљивост у зглобу. Прве деценије 21. века дошло до великог напретка ове врсте хирургије и у свету и Србији увођењем у хируршку праксу нових оперативних техника, и материјала за израду ендопротеза.

Индикације

Најважније индикације за артропластику су:^[6]

Артропластика зглоба кука

• Остеоартроза (остеоартритис).^[7]
• Реуматоидни артритис.^[8][9]
• Остеоартритис или запаљењско-дегенеративна обољења зглоба.^[8][9]
• Аваскуларна некроза или остеонекроза зглоба
• Дисплазија или ацетабуларна дисплазија
• Урођене дислокације (нпр урођено ишчашење кука)
• Деформитети зглобова изазвани траумом
• Злоћудни процеси са сеформитетима у зглобовима
• Укрућено раме
• Нестабилно раме
• Укоченост (анакилоза) зглоба.

Метода

Замена зглоба прста

Тотална замена зглоба колена

Артропластике подразумијевају хируршко одстрањење зглобних површина и њихову замену ендопротезама. Ендопротезе или вештачки зглобови се према методи фиксације деле на: бесцементне, које се фксирају урастањем околне кости на површину или у порозну структуру ендопротезе, цементне код који се користи коштани цемент за фксацију ендопротезе за кост.^[10][6]

Артропластиком се у суштини врши замене делова или целог болесног зглоба новим вештачким зглобом односно зглобном протезом (ендопротезом) која замењује болесни зглоб у структурном и у функцијским погледу.^[11][12]

Врсте ендопротеза према начину фиксације

Ендопротезе или вештачки зглобови се према методи фиксације деле на:^[13]

Бесцементне — које се фксирају урастањем околне кости на површину или у порозну структуру ендопротезе.

Цементне — код којих се користи коштани цемент за фиксацију ендопротезе за кост.

Артропластика према начину уградње ендопротеза

Рендгенски снимак тоталне замене колена

Артропластика према начину уградње ендопротеза може бити: тотална (ТЕП), парцијална (ПЕП), ресекционе и друге:^[14]

Тотална (потпуна) артропластика

Метода је којом се одстрањују све зглобне површине. Она је златни стандард с којим се сви други захвати упоређују. Потпуна артропластика је најзахвалнији захват за смањење болова. У недостатку компликација најчешћи минимални век трајања уграђене ендопротезе је 10 до 15 година, а за одређене зглобове и много више (јер већина савремених ендопротеза има трајаје од барем 90% у првих десет година).^[15]

Парцијална (делимична) артропластика

Као метода, има теоретску педност јер чува здраве делове зглоба, поготово кости, остављајући тако повољне услове за евентуалне ревизијске захвате и конверзију у потпуну артропластику. У току ове методе мења се само један заједнички део површине кости протезом, металом или од силиконском гумом. Првенствено се примењује у зглобу кука који се мења заједничком протезом (заједничке површине замењују уклањане делове кости).

Ресекциона (ексцизиона) артропластика

Види још: Ресекциона артропластика

Састоје од одстрањења зглобних површина без накнадне реконструкције. Током ове методе уклањају се танки делови кости који су укључени у заједничку зглобну шупљину и смештени у везивно ткиво, мишиће, и друге структуре, чиме се обезбеђује одређени ниво мобилности, али не и стабилност.

Данас се јако ретко примењује, и није никада први избор у лечењу остоартроза великих зглобова. Имају своје месту у лечењу остоартроза у метатарзо-фалангеалнаим артропластикамана на руци и стопалу, и то такође врло ретко, а у посебним случајевима, на куку и рамену, кад се мења само један део зглоба.

Друге методе артропластике

У току других метода артропластике врши се замени само површине зглобне уз максимално очување костију.^[16]

Артропластике према броју оперисаних зглобова

Зависно од тога да ли је оболео један два или више зглобова може се оперисати један зглоб али је могуће урадити операцију једнострано или чак и обострановише зглобова истовремено (нпр код артропластике колена).^[3]

Терминологија у артропластици[17]

Назив методе	Опис методе
Тотална артропластика кука.[18]	Замена главе бутне кости и ацетабулума
Хемиартропластика кука	Замена само главе бутне кости
Биполарна хемиартропластика	Специфичан облик хемиартропластике у којој се феморална протеза користи са артикулацијом ацетабуларне компоненте; ацетабуларна хрскавица се не замењује; принцип ове процедуре је смањење хабања трењем између главе протезе и хркавице ацетабулума
Тотална артропластика колена.[19]	Замена зглобних површина феморалних кондила, тибијалног платоа и патела; предњи укрштени лигамент је ексцидиран, али задњи кружни лигамент може бити сачуван.
Уникомпартментална артхропластика колена	Замена само медијалног или само латералног тибиофеморалног простора колена.
Цементна зглобна артропластика	Поступак у којем се користи коштани цемент или полиметилметакрилат (ПММА) за фиксирање протезе на задатом месту у зглобу.
Безцемента артропластика	Поступак који не укључује коштани цемент за поправку протезе на месту; анатомски или штапић који се уклапа са растом кости на површину протезе и доводи до стабилне фиксације. Ова процедура се заснива на моделу лечења прелома.
Примарна зглобна артхропластика	Је прва операција замене зглоба код пацијента
Ревизиона артропластика	Пацијентова друга или посљедња операција; обично се обавља код нестабилног, лабавог или болно замењеног зглоба

Ризици, компликације, недостаци

Болесници након артропластике нпр колена или кука могу сутрадан да устану из кревета и да се потпуно ослоне на обе ноге, а након 6-8 недеља од операције могу да ходају без штака. Међутим након спроведене артропластике постоје и одређени ризици, компликације, недостаци.^[20]

Могући ризици и компликације

• анестезиолошке (алергија на анестетике, губитак крви).
• тромбофлебитис,
• инфекција,
• дислокација, прелом, попуштање зглоба,

Недостаци артропластике

• Разлика у дужини уда.
• Привремено коришћење помагала
• Едукација и обука пацијената
• Попуштање протезе — након одређеног броја година може доћи до попуштања протезе и оштећења суседних костију. Према статистичким подацима са ВМА у Београду и из Других светских центара нпр. око 95% ендопротеза колена траје 10 и више година^[21]. Без обзира на новије дизајне и добре краткорочне резултате, поготово у контроли болова, и даље се ревидира и до 10% ендопротеза глежња, што је много већи број него код других локализација (1,37). Млађи, тежи и активнији болесници имају и лошије резутате уз брже разлабављење ендопротезе глежња.^[20]

Припремне радње

Пре операције (артропластике) потребна је са болесником спровести преоперативну физикалну терапију, одредити функционалност зглоба и извршити одговарајућу медикаментозна припрему за интервенцију.^[22][23]