Матејски брод

Матејски брод је вишеслојни археолошки локалитет који се налази на обали некадашњег речног корита Малог Бегеја у општини Нови Бечеј. Припада категорији археолошких споменика од великог значаја, уписан у централни регистар 1995. године. Локалитет се датује у Винчанско-плочничка фазу, односно на налазишту се може пратити континуирани развој насеља Старчевачке културе преко рановинчанске културе до позне протопотиске и потиске културе. Прво археолошко ископавање започело је 1949. под руководством Шандора Нађа, тадашњег управника Градског музеја у Зрењанину и трајало је до 1952. године. Истраживања су после дуже паузе настављена 1962. године и трајала су до 1965. године, под руководством Р. Радишића, кустоса Народног музеја у Зрењанину.^[1]

Налаз урне са поклопцем, Белегиш култура

Археолошко налазиште Матејски брод

Насеље

На локалитету су откривени остаци надземних објеката, који припадају неолитском периоду. Куће, које су грађене од масивних греда, правоугаоног су облика и имале су неколико просторија са подом и потпатосницом и вероватно двосливни крив. Подови и зидови су имали оплату од иловаче. Откривени су остаци винчанско-плочничке керамике према којима је млађи хоризонт датован у развијену винчанско-плочничку фазу.

Керамика је орнаментисана типичним украсима Потиске културе. Од мотива јавља се меандар и урезани угласти мотив. На локалитету је откривен и неолитски идол, фигура која седи, са посудом у руци. Претпоставља се да представља земљорадничко божанство.

Најмоћнији део културног слоја на Матејском броду припада потиској култури. Откривено је десет надземних кућа. Куће су чиниле греде и облице облепљене блатом. Дебљина зидова износила је око 30 центиметара. Из периода бронзаног доба пронађене су урне са остацима спаљених покојника.^[2]

Види још

• Неолит
• Списак археолошких налазишта у Србији