Архитектура позоришта

Архитектура позоришта обухвата пројектовање и изградњу објеката и простора намењених извођењу сценских уметности. Кроз историју, дизајн позоришних зграда се драстично мењао, одражавајући не само технолошки напредак већ и друштвене вредности, уметничке покрете и однос између извођача и публике.^[1][2]

Историјски развој

Античка Грчка

Позориште у Епидауру, пример класичног грчког театра

Корени позоришне архитектуре леже у античкој Грчкој и њеним отвореним каменим амфитеатрима. Ове грађевине су се састојале од три кључна дела:

• Театрон (грч. θέατρον): Полукружни, степенасти простор за публику, често укопан у падину брда.
• Оркестра (грч. ὀρχήστρα): Кружни централни простор где је наступао хор.
• Скена (грч. σκηνή): Зграда иза оркестре која је служила као позадина и простор за глумце.

Грчка позоришта су била позната по својој изузетној акустици.^[3]

Антички Рим

Римско позориште у Оранжу, Француска

Римљани су унапредили грчки модел. Њихова позоришта су била самостојеће грађевине, често грађене на равном тлу захваљујући употреби лукова и бетона. Позорница (лат. pulpitum) је била издигнута, а позадински зид (лат. scaenae frons) богато украшен. Гледалиште је понекад било покривено великом надстрешницом (лат. velarium) ради заштите од сунца.

Ренесанса и Барок

Након средњег века, где су се представе углавном изводиле на привременим позорницама, ренесанса оживљава позоришну архитектуру. Кључна иновација овог периода је просценијумски лук, рам који одваја позорницу од гледалишта, стварајући илузију "четвртог зида". Овај тип позорнице постаје доминантан у наредним вековима. Позоришта постају затворене, раскошно украшене грађевине, попут чувеног Театро Олимпико у Виченци.^[4]

19. век

У 19. веку доминирају велике, раскошне оперске куће. Архитектура је монументална, а унутрашњост је дизајнирана да одражава друштвену хијерархију, са ложама за богате и галеријама за сиромашније слојеве. Примери су Париска опера и Бечка државна опера.^[5]

20. и 21. век

Пример модерног "black box" позоришта

Модернизам доноси револуцију у позоришној архитектури. Одбацује се строга подела на сцену и гледалиште у потрази за интимнијим односом између глумаца и публике. Појављују се нови, флексибилнији типови сцена:^[6]

• Сцена типа арена (енгл. theatre in the round): Публика седи са свих страна позорнице.
• Сцена са потиском (енгл. thrust stage): Позорница је окружена публиком са три стране.
• "Црна кутија" (енгл. black box theatre): Једноставан, неозначен простор који се може прилагодити било којој врсти представе.

Модерна позоришта стављају акценат на функционалност, прилагодљивост и употребу напредне технологије за осветљење и звук.

Основни елементи позоришне зграде

• Позорница (сцена): Простор за извођење представе.
• Гледалиште: Простор за публику, који може бити организован у партеру, на балконима и у ложама.
• Простор иза сцене (енгл. backstage): Укључује гардеробе за глумце, радионице за израду сценографије и костима, и техничке просторије.
• Фоаје: Предворје где се публика окупља пре представе и током пауза.

Види још

• Позориште
• Сценографија
• Историја позоришта