Асеманијево јеванђеље

Асеманијево јеванђеље (лат. ) је старословенски рукопис на глагољици из 10. века.

Асеманијево јеванђеље

Писано је у области Охрида, у доба одмах после Ћирила и Методија, доба краја Првог Бугарског царства. Правописно-језичке карактеристике се везују за традицују Охридске архиепископије и словенских духовних средишта.^[1] Охрид је пре настанка аутофекалне српске епископије Светог Саве био седиште Охридске архиепископије био главно извориште српске, али и бугарске, па и опште словенске писмености.

Рукопис је израђен на пергаменту и има 158 страна које су настале између 920. и 960. године. Садржи Јеванђеља за суботу и недељу са белешкама о хришћанским празницима. Украшено је бројним минијатурама и иницијалима у боји. Први део садржи изворно јеванђеље, а други део је месецослов, где су месеци од септембра до априла исписани својим старословенским именима.

Пронађен је 1736. године у Јерусалиму. Назив је добио по њеном проналазачу — директору Ватиканске библиотеке, Џозефу Асеманиију. У Јерусалим је јеванђеље однео вероватно сам Свети Сава на једном од своја два путовања

Оригинал рукописа се чува у Ватиканској библиотеци.^[2]