Баптисти

Баптисти су покрет унутар протестантизма основан 1609. год. од енглеских пуританских свештеника избеглиx из Енглеске у Амстердам након контакта са холандским Менонитима, огранком протестантске радикалне реформске струје протока порекла протестантских хришћана.^[1] Баптисти се одликују крштењем исповедајући само хришћанске вернике (крштење верника, за разлику од крштења новорођенчади), и то потпуним потапањем (за разлику од афузије или асперзије).^[2] Баптистичке цркве се такође генерално придржавају доктрина о способности душе (задужења и одговорности сваке особе пред Богом), sola fide (спасење само вером), (Светог писма као правила вере и праксе) и конгрегационалистичке црквене управе. Баптисти углавном признају две уредбе: крштење и причест. За разлику од свог почетка, они који се данас идентификују као баптисти међусобно се увелико разликују у погледу онога у шта верују, како обављају богослужење, у свом односу према другим хришћанима и у разумевању онога што је важно у хришћанском учењу.^[3]

Историчари наводе да је најранија цркву „баптиста” основана 1609. године у Амстердаму у Холандској републици, а пастор јој је био енглески сепаратиста Џон Смит.^[4] У складу са учењем Новог завета, он је одбацио крштење новорођенчади и установио крштење само одраслих који верују.^[5] Баптистичка пракса проширила се у Енглеску, где су општи баптисти сматрали да се Христово помирење протеже на све људе, док су реформисани баптисти веровали да се оно односи само на изабране.^[6] Томас Хелвис је формулисао изразито баптистички захтев да се црква и држава одвоје у правним стварима, тако да појединци могу имати слободу вероисповести. Хелвис је умро у затвору као последица верског сукоба са енглеским неистомишљеницима под водством Џејмса . Године 1638, Роџер Вилијамс је основао прву баптистичку конгрегацију у северноамеричким колонијама. У 18. и 19. веку, Прво и Друго велико буђење повећали су чланство у цркви у Сједињеним Државама.^[7] Баптистички мисионари проширили су своју веру на све континенте.^[5]

Настанак

Утемељивачима покрета сматрају се Џон Смит и Томас Хелвис, ученици пуританског лидера Оливера Кромвела.^[1][8]

Крштење и обред

Карактеристична црта крштења је да се крштење вршило над зрелим верницима потапањем.^[1] Сматрајући крштење за знак личног и добровољног приступања цркви, тај покрет је поставио као начело да се крштавају само одрасли.

Контроверзе

Џон Смит био је сепаратиста који је живео у изгнанству у Амстердаму. Смит је очигледно био у контакту са менонитима и другим анабаптистима, па због тога данас многи баптисти тврде да су анабаптисти део њихове традиције. Анабаптисти ово одлучно негирају јер постоје велике разлике у веровању и у пракси између баптиста и анабаптиста.

Ширење

Прва баптистичка црква основана је 1612. године, када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба Комонвелта. Они при обреду крштења од 1643. године примењују новозаветни систем урањања у воду који је замењен шкропљењем или прскањем водом.^[9][10]

Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазили су у Америку, где су оснивали насеобине и цркве. Тада се одвојило крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам је потпао под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у Уједињеном Краљевству и САД. Баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и Мартин Лутер Кинг.

По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима

Распрострањеност

Општи преглед

У око 160 држава постоје баптистичке цркве с око 47,5 милиона чланова. Од тога броја 16 милиона баптиста живи у САД. Већина националних баптистичких савеза чланице су Светског баптистичког савеза. Значајнији изузеци су Северноамерички „Савез јужних баптиста” са око 16 милиона крштених чланова те повратничке заједнице руско-немачких баптиста с око 350.000 чланова. Број баптиста се је од 1905. уседмостручио. Најјаче групе баптиста налазе се у Сједињеним Државама, земљама бившег Совјетског Савеза те у Бразилу, Бурми и Индији.

Статистичко поређење 1958. и 2004.

Регија	Чланова 1958[11]	Чланова 2004[12]	Локалних заједница 2004
Африка	279 241	6 126 307	25 389
Азија / Аустралија	769 875	4 718 530	25 937
Европа	1 142 127	793 507	12 973
Средња Америка и западна Индија	104 829	465 538	4 188
Северна Америка	19 804 632	17 901 569	61 817
Јужна баптистичка конвенција (енгл. ) (САД)[13]	(укључено у Северну Америку)	16 053 006	-
Јужна Америка	146 988	1 447 745	10 126
Укупно	22 247 692	47 512 077(укљ. SBC)	ca. 210 000

Галерија

• 
  Прва баптистичка црква у Отави
• 
  Баптистичка црква у Београду
• 
  Баптистичка црква у Новом Саду

Види још

• Протестантизам