Башчанска плоча
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Башчанска плоча је један од најстаријих пронађених споменика написан на глагољици, који потиче из 11. века.[1][2] Табла је нађена у цркви Свете Луције у Јурандвору код Башке на острву Крк[2] 1851.
Од 1934. оригинал се чува у Хрватској академији знаности и умјетности у Загребу.[3][4] Још два дела нађена су 1957. године.

Уклесани камен бележи донацију земље од хрватског краља Звонимира бенедиктинском манастиру за време опата Држихе. Натпис је уклесан глагољицом на старохрватском, који је мешавина чакавског наречја и црквенословенског језика.[2]
Плоча је приказана на новчаници од 100 куна, која је издавана између 1993. и 2002.[5]
Плоча је од камена, ширине 197 cm, а дебљине 8 cm.[2]
Remove ads
Садржај
- инвокација (дозивање Бога),
- запис опата Држихе којим тврди да је хрватски краљ Дмитар Звонимир поклонио цркви Свете Луције земљиште за шта наводи сведоке,
- сведочење опада Добровита да је са деветеро браће саградио цркву за време кнеза Космата.
Натпис на Башчанској плочи
Транскрипција текста Башћанске плоче на латиници и текст преточен у свевремени српски књижевни језик:[4]
Као доказ постојања хрватског краља Звонимира дуго се наводила Башчанска плоча коју су идеолози хрватства називали “темељним спомеником хрватске писмености” и датирали су је у 11. вијек. На тој плочи један свештеник спомиње краља Звонимира. Плочу је пронашао Петар Дорчић, који ју је представио Ивану Кукуљевићу Сакцинском.
Remove ads
Инспирација
Башчанска плоча је надахнула композиторе и песнике: К. Фрибеца (кантата за сола, хор и камерни оркестар, 1977.); С. Шулека (музика за хор а капела, 1980.) и Љ. Кунтарића. О Башчанској плочи песме су написали: Владимир Назор, Силвије Страхимир Крањчевић и Јосип Пупачић.[4]
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads