Обични граб

From Wikipedia, the free encyclopedia

Обични граб
Remove ads

Граб (), научни назив рода потиче од римског назива, а епитет врсте = брезин, добио је због сродности са њом. У народу се још назива и бели граб (за разлику од црног граба (Ostrya carpinifolia Scop.)), белограбица, белограб, габар, габер, габр...[1].

Укратко Граб, Научна класификација ...
Remove ads

Опис врсте

Thumb
: A-мушке ресе, -женске ресе, -скупине плодова, -орашица са приперком, -орашица, -семе, -клијавци.

Граб је листопадно једнодомо дрво средње величине са конусном круном која у старости постаје изразито засвођена и округла, често је са кривудавим гранама. Висина 10-20 (25) , ширина круне 7-12 (16/18) , прсни пречник до 70 . Дебло је често са жлебовима, а кора глатка и светлосива. Младе гранчице мрке, сјајне, понекад длакаве, витке. Пупољци вретенасти, зашиљени, 5-8 mm дуги, са бројним, по ободу трепавичастим љуспама црвеномрке боје, голи. Годишњи прираст 35 у вис и 25-30 у ширину. Корен се шири претежно радијално и хоризонтално до дубине 1,4 , велики проценат жиличастих коренова је у површинском слоју.

Листови наизменични, јајасти до издужено јајасти, 5-10 дуги и 3-6 широки, зашиљени, при основи срцасти или заобљени, са 10-15 пари бочних нерава, светлозелени. Лисна петељка 8-15 дуга, маљава. Јесења боја бљештаво жута, листови често остају на гранама до наредног пролећа.

Једнодома биљка са мушким и женским цветовима у неупадљивим ресама. Цветови се појављују за време листања. Мушке ресе 4-6 дуге и 1 широке; женске цилиндричне, до 2 дуге.

Плод је мала орашица са трорежњевитим приперком у светлозеленим висећим издуженим, густим гроздовима до 15 дугим и до 6 широким, у октобру.[2][3]

Remove ads

Ареал

Високо листопадно дрво западне и јужне Европе, југозападне Азије и Кавказа. Код нас је веома распрострањена врста која ретко прави чисте састојине, али улази као едификатор у већи број мезофилних шумских заједница у низинском и брдском појасу.[3]

Биоеколошке карактеристике

Подноси и директну осунчаност и сенку. Отпоран је према мразу па може да успева и на мразиштима. Расте на влажним, до умерено влажним, дубоким земљиштима од киселих до алкалних (изразито кисело земљиште му не одговара); може да се развија и на песковитим и глиновитим земљиштима ако нису претерано сиромашна, толерише висок ниво подземних вода, и кратка плављења, али не и забарена земљишта. Осетљив на ремећење – пресадњу. Толерантан на ветар и припеку, топлољубив је, живи до 150 година, у почетку је спорог раста.

Примена

Својим лишћем граб поправља земљиште. Дрво граба је тврдо и жилаво, тешко се цепа. Има разноврсну примену у занатству, а за огрев је одлично. Граб има јаку изданичку снагу из пања и жила.

Врло отпоран на интензивно орезивање и брзо се враћа на претходну форму па може успешно да се употребљава за веома ефектне и дуготрајне живе ограде различите висине као и топијарне форме. При изградњи већих група и масива у зеленим просторима може да се користи као дрво другог реда (подстојна врста).

Remove ads

Референце

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads