Београдске пијаце
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Београдске пијаце су урбанистичи посебно издвојени, уређени и опремљен продајни простори у појединим деловима Београда, намењени пре свега за продају пољопривредних производа, али и друге робе широке потрошње и пружање услуга. Традиционално се налазе у централним деловима неког Београдског насеља, и на њима продавци излажу и продају своју робу, а купци траже и купују робу, која им је потребна.[1]
Remove ads
Историја
Изградња Београдских пијаца, као посебних урбаних целине у појединим деловима Београда, први пут је почела 30-тих година 19. века. До тада су сељаци били присиљени да продају своје производе на прилазним путевима Београду, турским војницима, који су их потом након куповине, продавали центру Београда, по много вишим ценама.
- Пијаце у 19. веку
Прва пијаца у Београду отворена је на данашњем Студенстском тргу, у близини пута за Стамбол, на месту некадашњег турског гробља 1824. године, под називом — „Велика пијаца」, да би је касније променила име у Пијаца „Светог Андреја」.[а] По сагласности Османлија на овој пијаци могао се излагати и продавати сир, месо, риба, свеже и сушено воће, поврће, житарице, живина, али и остале кућне потрепштине, али не и свиње, како се не би вређало муслиманско становништво.[2] Такође пијаца је била и место...
...на коме су се поред ствари које и данас можемо наћи на пијаци, могли наћи и људи, који су у деветнаестом веку овде долазили како би пронашли, а потом и ангажовали своју кућепазитељку, такозвану зуску или педантну даму. Оне су овде показивале своје умеће, те су их потенцијалне муштерије углавном могле видети како гланцају посуђе, чисте ципеле, перу веш или шију.
Међу купцима нису били само становници Београда већ и купци намерници, на пролазу кроз Београд на свом путу ка југу Србије или реком Савом и Дунавом на север исток и запад.[3]
Када су Османлије након Српско—турског рата 1878. године и ослобођења Кнежевине Србије коначно предали власт Србима и напустили Београд, архитекта и професор Велике школе у Београду Емилијан Јосимовић, изнео је идејни предлог 1887. године по коме је пијаца требало да се измести у други део Београда. Како предлог није у потпуности прихваћен, пијачни простор је смањен, а на осталом делу око пијаце изграђен је Универзитетски парк.[2]
Била је значајна и Мала пијаца, или како су је у народу звали Мали пијац. Основана је у првој половини 19. века у кварту Савамалски. Налазила се између хотела Бристол и Београдске задруге до Јаворске улице, данашња Улица Светозара Радића, све до дрвара коју је Сава често плавила.[4]
- Пијаце у 20. веку
Између два светска рата Београд, је почео да добија нове пијаце. Прва пијаца Свети Андреја (Велика пијаца), затворена је 1926. године, а од оснивања Краљевине Југославије како је Београд све више увећавао градски простор и становништво потреба за оснивањем пијаца била је све већа. У том периоду настале су пијаце на: Душановцу, Вождовцу, Карабурми, Смедеревском ђерму, Зеленом венцу, Бајлонијевом тргу, Звездари, Душановцу, Дорћолу, Каленића гувну Јовановцу, а и стара пијаца у Земуну из 18. века ушла је у систем Београдских пијаца.[2]
.jpg)
Једна од београдских пијаца из 1906.
Пијаца Цветни трг (1940)
Пијаце су имена добијале претежно по делу града у коме су изграђене или по особи која је ту пијацу основала.
Remove ads
Значај
Многе од београдских пијаца су већ нешто мање од једног века и даље су у функцији, не само као пијаце Београда, већ и као симбол неког дела града или туристичка атракција за бројне туристе. Многе пијаце служе Београђанима и за оријентацију при кретању из једног у други део града. Неке су описане у романима, биле места филмских сетова, опеване у песмама, насликане на сликама и разгледницама, неке су постале и део биографије знаменитих Београђана, а неке као што је пијаца Зелени венац проглашена споменик културе од посебног значаја.
Remove ads
Називи
Да су поједине пијаце називане по виђенијим људима Београда или локацијама на којој су саграђене говоре ови подаци:[5][2]
Каленићева пијаца — или Каленић гувно, која је изграђена 1907. године на земљишту Влајка Каленића (обућара и економа), добротвора који је своје имање завештао граду Београду. У знак захвалности ова пијаца данас носи његово име.
Бајлонијева пијаца — која је основана 1927. године носи имо по Чех, Игњату Бајлонију, који је у Србију дошао 1855. године и у близини буудуће пијаце изградио велику пивару. После Другог светског рата пијаца је променила име у „Скадарлија「, али је становници Београда и данас зову старим именом Бајлонијева пијаца.
Пијаца Зелени венац — према писању Војин Пуљевић, настала је „на месту где је некада било гробље, на Зеленом венцу, остала је само стара гробљанска кафана, која је и добила име по венцима (Зелени венац), којима су кићени гробови「.
Смедеревски ђерам — према писању Снежане Томић[5] стара је пијаца настала између два светска рата у насељу Стари Ђерам или само Ђерам, у општини Звездара. На њу су сељаци из Миријева, Карабурме и других околних села запрежним колима довозили робу.[6] Одувек је била једна од најорганизованијих и најуређенијих пијаца у Београду јер је била поплочана турском калдрмом. Бакалук се на пијаци продавао директно са кола, а неки предузимљиви продавци су за своје потребе правили дрвене тезге, не само да продају, већ и да би понекад на њима спавали.[5]
Списак пијаца
Свим наведеним пијацама у Београду, данас управља Јавног комуналног предузећа „Градске пијаце Београда」. Оно у свом саставу има 30 пијаца и располаже са 165.000 m² пијачног простора, од чега је 27.425 m² комерцијалног пословног простора под објектима, око 8.000 тезги и 824 расхладне витрине. Пијаце које послују у саставу овог предузећа разврстане су у четири зоне према локацији ексклузивности и то: екстра зона, прва зона, друга зона и трећа зона.[7]
Remove ads
Галерија
Каленићева пијаца
Бајлонијева пијаца
Зелени венац
Земунска пијаца
Бежанијска пијаца
Напомене
- Велика пијаца, је име променила након ослобођења Београда од турака 1887.године у Пијаца Светог Андреја
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads