Биометријски пасош

Биометријски пасош, познатији још као е-пасош (енгл. , ePassport) и дигитални пасош, је пасош који садржи биометријске податке особе у папирном и електронском облику ради потврде идентитета носиоца. Карактеристике чипа и документација се налазе у документу Организације међународног цивилног ваздухопловства 9303.^[1]^[2]^[3] Битне информације пасоша су и одштампане на страни о подацима и ускладиштене у чипу.

Подаци се поред записа на папиру пасоша записују и у посебан чип. У чипу се налазе и информације потребне ради препознавања геометрије лица, отисака прста и изгледа мрежнице.

Овај пасош је скоро немогуће фалсификовати и злоупотребити а веома тешко је и његово уништење односно уништење чипа који се налази унутар пасоша и који чува податке.

Иако су се многе организације за заштиту људских права одупирале коришћењу биометријске технологије и увођењу нових биометријски пасоша, увело их је већина развијених земаља, али и многе друге широм света.

Србија спада у групу земаља које су увеле најсавременији облик биометријског пасоша.

Пасош Србије у себи садржи РФИД (Радио-фреквентни идентификатор). РФИД у пасошима имају Норвешка (2005), Јапан (1. март 2006), већина земаља Европске уније (око 2006), Аустралија и САД (2007), Србија (јул 2008), Црна Гора (2008), Република Кореја (август 2008), Албанија (јануар 2009), као и Босна и Херцеговина (2009).

Стандард за РФИД пасоше дефинисала је Организација међународне цивилне авијације (ИЦАО) у документу ИЦАО 9303 заснована према ИСО/ИЕЦ 14443.

Први РФИД (Е-пасош) издала је Малезија 1998. године.

[1]

[2]

[3]

Биометријски пасош

Земље које користе биометријски пасош

Галерија

Референце

Спољашње везе

Wikiwand - on