Благоје Братић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Благоје Братић (Сарајево, 1. март 1946 — Торонто, 31. јул 2008) био је југословенски фудбалер и фудбалски тренер.
Remove ads
Биографија
Благоје Братић је рођен 1. марта 1946. године у Сарајеву. Поникао је у фудбалском клубу Претис из Вогошће, данас ФК Вогошћа.[1] Играо је на позицији одбрамбеног играча. Као јуниор прелази у сарајевски Жељезничар. Дебитовао је за први тим Жељезничара у сезони 1964/65.[2] Играо је у клубу целу фудбалску каријеру до 1976. године, укључујући сезону 1971/72. када је са Жељезничаром освојио титулу првака Југославије.[3] Са 343 одиграних првенствених утакмица је рекордер клуба са Грбавице, постигао је укупно 32 погодака.[4][5]
Након завршетка играчке каријере посветио се тренерском послу и завршио Вишу тренерску школу.[1] Био је шеф стручног штаба неколико клубова у Југославији: Локомотива Брчко, Електробосна Јајце, ГОШК Дубровник, Фамос Храсница и Искра Бугојно.[6] У сезони Прве савезне лиге 1987/88, добија прилику на тренерској клупи Жељезничара.[7]
Од 1994. са породицом је живео у Торонту, где је неко време био и технички директор канадског лигаша Торонто Метро Лајонса.[1]
Преминуо је у 62. години 31. јула 2008. у Торонту. Сахрањен је на торонтском гробљу Маунт плезант.[8]
Remove ads
Репрезентација
За А репрезентацију Југославије одиграо је три утакмице. Дебитовао је 14. јуна 1972. у пријатељској утакмици против Венецуеле (10:0 за Југославију).[9] Последњу утакмицу за национални тим је одиграо 22. јуна 1972. године против Парагваја.[10]
Наступи за репрезентацију
Утакмице Благоја Братића у дресу са државним грбом.
Remove ads
Успеси
- Жељезничар
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads