Брсковски динар

Брсковски динар је назив за средњовјековни сребрни динар Краљевине Србије, рађен у ковачници (тврђави) рудника Брсково (код данашњег Мојковца, у Црној Гори). Како су емисије новца називане према његовом поријеклу, тако се већ 1277. године, за вријеме краља Драгутина, назив „брсковски динар「 нашао у Дубровачком царинском статуту. Понекад се новац по поријеклу помињао у ширем смислу области или државе, као „динари краља Рашке「 (1282) и „рашки динари「 (1292) како је навођено у Венецији. Брсковски динар је био познат и као динар: „са крстом и љиљаном「 и динар „са мачем「. Сличан са млетачком сребрном кованицом, касније је имао и латински натпис. Имајући у виду да је већина новца из средњовјековне српске државе завршавала у иностранству (само је сребро, као квалитетно, било најбољи извозни артикл) посредством трговаца и овај се динар у страним земљама добро котирао: преко Венеције, као квалитетан, разглашен је по Италији. Називали су га „grossi de Brescoa「 (грошеви из Брскова). У писаним изворима се често помињу и као динари: „denarii de Bresco「 или „de Brescoa「.

Опадање квалитета

Средњи вијек је био вијек фалсификовања новца и ковање је било веома хаотично. Квалитет сребрњака из Брскова у Венецији је цијењен позитивним записима: „denaria de Brescoa boni「 и „grossi de Brescua de argento bono「. Међутим, временом су се појавили и „лоши「 записи о брсковским сребрњацима: „bona, mala et falsa moneta de Briscoa「. Млечани и Дубровчани су одлукама својих вијећа, издавали честе наредбе против рђавих брсковских динара и утврђивали курс овој монети. Године 1282, Млетачко вијеће наређује кнезовима у Задру и Дубровнику, конзулима у Пуљи, Драчу и Котору – да пазе на брсковске динаре и сузбију рђаве. На почетку XIV вијека, у Дубровнику је био нарочит колегијум официјала (offciales super grossos de Brescua) који је имао задатак истраживања рђавих брсковских динара. Није само овај динар био на тапету, већ и новац из осталих ковница у Србији: уредбом из 1303. године, дубровачка влада доноси одлуку да се „новац Рашке, из Брскова и осталих крајева Славоније (Србије) забрани због умножавања и фалсификата у оптицају「.

Литература

• Коста Н. Костић: Стара српска трговина и индустрија, Београд, 1904.

Види још:

• Брсково (трг и рудник)
• Брсково (тврђава)
• Стефан Урош I
• Брсково (Мојковац)

Спољашње везе

• Брсковски динар