Ваздушно-десантна војска

Ваздушно десантна војска (ВДВ) је род војске намењен за напад на непријатеља из ваздуха и обављање задатака у непријатељској позадини по спуштању на земљу, уништавање и онеспособљавање надземних елемената високопрецизног оружја, прекидање веза и уништавање резерви, изазивање кварова на комуникацијама у непријатељској позадини, као и прикривање (одбрана) појединих праваца, рејона, напад са бокова, блокирање и уништавање падобранске живе силе противника, пробој кроз непријатељске линије и др. задатке. ВДВ се такође користе као снаге за брзо реаговање.

Десант падобранаца из бомбардера ТБ-3.

Посада десантника Црвене армије при уласку у авион, зима 1941/42 године

Склапшајући мопед, који су користили британски падобранци за време Другог светског рата. Мопед се расклапао и склапао за 15 секунди (маса 32 кг, брзина до 50 км/ч.

Главни начин извођења десанта код ВДВ јесте појединачно искакање падобранаца али се може вршити и у низу тзв. садњом (сејањем) падобранаца.Јединице се такође могу избацивати из хеликоптера; током Другог светског рата, за транспорт и избацивање падобранаца практиковале су се једрилице.

У различитим државама користе се различити називи за овај род војске:ваздушна пешадија^[1], крилата пешадија^[2], снаге (војска) за брзо реаговање, аеромобилна војска^[3], высокомобильные десантные войска^[4], високомобилна десантна војска^[4], командоси^[5](британски командоси), и други.

Састоји се из централног органа војне управе (управе, штаба) формација, јединица одељења и већих организационих јединица (на пример, у Русији:Рјазањска виша ваздушно-десантна командна школа). Увреме мира Ваздушно десантна војска обавља своје основне задатке одржава мобилизациону и борбену готовост на нивоу који је неопходан за успешно решавање постављених задатака.

Историја

Прва употреба Ваздушно десантне војске забележена је приликом десанта којим је 10. маја 1940. године заузето белгијско утврђење Ебен-Емаел.