Валис и Футуна

Валис и Футуна (фр. ) је група острва у јужном делу Пацифика^[2], група од три вулканска острва у Тихом океану између Фиџија и Самое.

Територија државе Валис и Футуна Territoire des îles Wallis et Futuna
Застава Грб
Химна:  Марсељеза
Главни град	Мата-Уту
Службени језик	француски
Владавина
Облик државе	француске прекоморске територије
— Администратор	Ришар Дидије
— Председник локалне скупштине	Песамино Тапутаи
Историја
‍
Географија
Површина	‍
— укупно	264 km2 (211)
Становништво	‍
— 2013.[1]	13.135 (228)
— густина	49,75 ст./km2
Привреда
Валута	франак француских пацифичких колонија ()
Остале информације
Временска зона	+12
Интернет домен
Позивни број	+681

Политика

Валис и Футуна су француска Прекоморска заједница () од 2003. Између 1961. и 2003, имали су статус Прекоморске територије ().

Територија је подељена на 3 традиционална краљевства: Увеа на острву Валис, Сигаве на западном делу Футуне и Ало на острву Алофи и источном делу Футуне. Главни град територије је Мата-Уту^[2], на острву Валис.

Шеф државе је председник Француске Емануел Макрон, чији је представник на територији Високи комесар Ришар Дидије (од 19. јула 2006).

Географија

Валис и Футуна се налази на две трећине пута између Хаваја и Новог Зеланда.

Територија се састоји из острва Валис, острва Футуна, ненасељеног острва Алофи, и још 20 ненасељених острва. Сва острва имају укупну површину од 274 и 129 обале. Највиша тачка је на острву Футуна (765 ).

Средња влажност ваздуха током године је 80%, а температура 26,6 °C.

Само 5% земљишта је обрадиво. Дефорестација и ерозија су озбиљни проблеми за становнике острва.

Привреда

Главне привредне гране су производња копре, услуге, туризам и рибарство. Спољна трговина је најзначајнија са Француском, Аустралијом и Новим Зеландом.

Становништво

Укупно становништво ове територије 2003. године било је 14.944 (67,4% на острву Валис, 32,6% на Футуни), великом већином полинезијског порекла, а мањим делом француског. Више од 16.000 људи пореклом са Валиса и Футуне живе као емигранти на Новој Каледонији. Већина становништва припада римокатоличкој религији, и говори локалним полинежанским језицима.

Култура

Култура на острвима је типична полинезијска. Музика има богату традицију.