Ванредни сазив Народне скупштине Књажевине Црне Горе 1908.

Народна скупштина Црне Горе сазвана је у ванредан сазив 29. септембра 1908. г. и на тајној седници расправљала о насталој ситуацији а потом усвојила резолуцију у којој пише, између осталог:

"Црногорска Народна скупштина као представништво цијелог српског народа у Црној Гори констатује:

• да је анексијом Босне и Херцеговине Аустроугарска монархија у суштини повриједила Берлински уговор;
• да је тијем чином нанесен смртни ударац интересима цјелокупног Српског Народа..."

Народна скупштина Црне Горе и Народна скупштина Србије размјениле су поздравне телеграме. Поздравни телеграм Народне скупштине Црне Горе између осталог гласи:

"Народна скупштина Књажевине Црне Горе с највишим усхићењем прима братски поздрав Народне скупштине Краљевине Србије и шаље јој најсрдачнији одпоздрав увјеравајући је: да ће Црна Гора све своје силе принијети на жртвеник народног уједињења, јер то захтјевају општи српски интереси и њена државна част..."^[1]

Скупштинско часништво

Предсједничко мјесто заузима као привремени предсједник Јанко Милић и кандидује привремене секретаре Мирка Мијушковића и Јанка Спасојевића што Скупштина прима, а затим се приступа избору скупштинског часништва, послје чега су изабрани за предсједника Лабуд Гојнић, за потпредсједника Мирослав Николић, а за секретаре поп Крсто Поповић и Филип М. Протић.^[2]