Василиј II Слепи

Василиј II Васиљевич (Василиј Слепи; рус. ; Москва, 10. март 1415 — Москва, 27. март 1462) је био велики кнез Москве.

Василиј II Слепи
Василиј II Слепи
Пуно име	Василиј II Васиљевич
Датум рођења	(1415-03-10)10. март 1415.
Место рођења	Москва, Велика московска кнежевина
Датум смрти	27. март 1462.(1462-03-27) (47 год.)
Место смрти	Москва, Велика московска кнежевина
Супружник	Maria of Borovsk
Потомство	Иван III Васиљевич, Anna of Ryazan, Andrey Bolshoy
Родитељи	Василиј I Дмитријевич Софија од Литваније
Династија	Рјуриковичи
Претходник	Василиј I Дмитријевич
Наследник	Иван III Васиљевич

Прва владавина (1425—1433)

Василиј је био најстарије дете Василија I и Софије. За њега би се могло слободно рећи да је био чудесно дете пошто је био рођен тек у двадесет и петој години брака. У тренутку очеве смрти он има само десет година што ће се доказати као најважнији разлог за све проблеме који ће ускоро уследити. Као и за сваког другог владара који је дете тако и за овога је постављен регент који управља државом у његово име. Како се крај регенства приближавао тако је његов стриц Јури одлучио да спречи природни развој догађаја и с јавним позивом на побуну 1430. године. Следеће три године тада пролазе у заверама и мањим биткама од којих једини профит извлаче феудалци скупо наплаћујући своју лојалност. На крају јачи постаје Јуриј који освају Москву и крунише се за великог кнеза 1433. године.^{[тражи се извор]}

Друга владавина (1434—1446)

Нови владар се тада није усудио погубити Василија него му удељује милост и шаље га у малени градић имена Коламна. Та одлука се новом великом кнезу убрзо обија о главу пошто се оборени владар одмах побунио. Током новога рата који услеђује Василиј Слепи побеђује 1434. године Василија Јурјевича који наслеђује преминулог Јуриа. Одлучујућу помоћ у овом рату пружа противников брат Димитрије Јурјевич који осетивши се запостављеним помаже повратак на власт Василија II. Завршетак овога грађанског рата није успео донети мир напаћеној држави. Истовремено с њим је трајао и грађански рат у Златној Хорди која се тада дефинитивно распада. Један од тамошњих господара рата, Улуг-Мухамед је успео основати Казански канат (подручје Бугарске на Волги) ,и као потврду своје нове моћи ,напада Московско велико кнежевство и неуспешно опседа сам главни град 1439. године. У покушају да добије овај нови нежељени рат, Василиј 1445. године креће на војни поход који завршава катастрофом. Московска војска је била разбијена, а сам велики кнез заробљен. На крају Василиј ће бити пуштен 5 месеци касније када његова држава плаћа велику откупнину. Користећи се оваквим развојем догађаја, Димитрије Јурјевич настављајући стопама свога оца и брата одлучује преузети власт у држави. Његов државни удар којим обара Василија 1446. године забележава тренутни потпуни успех. Како би успех био потпун, он 1446. ослепљује Василија чиме по руском закону постаје неспособан да влада. Након ослепљивања, Василиј је био послан у провинцијски градић.

Трећа владавина (1448—1464)

Без обзира на слепост стари кнез је имао довољно пријатеља који су почели правити завере за његов повратак на власт. Једна од њих на крају остварује успех и 1448. Василиј II је опет постао велики кнез Москве. Остатак своје владавине овај кнез проводи у ликвидирању малених моћних феудалаца који су одиграли велику улогу у пређашњим узурпацијама. Сличну судбину доживљавају и кнежевства Суздаљ, Псков, Киров (данашње име града) као и Новгородска република пошто губе своју независност и постају Московски вазали. То очвршћавање централне власти током последњег периода Василија је било отежано само повременим татарским пљачкашким походима. Без обзира што је у тренутку смрти Василија II 27. марта 1462. године Москва у теорији татарски вазал она је у потпуности самостална држава. Тужно звучи чињеница о овоме кнезу да је успешније владао без очију него с њима. Наследио га је син Иван III.^{[тражи се извор]}

Породично стабло

Преци Василиј II Слепи

16. Иван I 8. Иван II Иванович 17. Helena 4. Дмитриј Донски 18. Vasily Velyaminov, mayor of Moscow 9. Alexandra Ivanovna Velyaminova 2. Василиј I Дмитријевич 20. Konstantin Vasilyevich of Suzdal 10. Дмитриј од Суздаља 21. Helena 5. Eudoxia Dmitriyevna of Suzdal 22. Konstantin III of Rostov 11. Vasilisa-Anna Konstantinova of Rostov 23. Maria Ivanovna of Moscow 1. Василиј II Слепи 24. Гедимин 12. Кејстут 25. Јевна 6. Витолд 13. Birutė 3. Софија од Литваније 7. Ана, велика кнегиња Литваније

Литература

• Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
• Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.

Спољашње везе