Ваљевске планине

Подрињско-ваљевске планине је назив за скуп планина које испуњавају делове северозападне и средишње Србије, чинећи развођа између Колубаре и Јадра на северу, Дрине на југозападу и Западне Мораве на југу. Оне припадају групи североисточних Динарских планина.^[1]

Ваљевске планине
Ваљевске планине
Географске карактеристике
Ндм. висина	1.347 m
Географија
Државе	Србија
Масив	Повлен Медведник Маглеш Јабланик Маљен

Највиши врх је Мали Повлен (1347 нмв) који је уједно и највиши врх западне Србије.

Географске карактеристике

Ваљевске планине спадају у рудне планине и оне су завршни масиви Динарског планинског система у северозападној Србији. Венац ових планина карактерише међусобна повезаност са изузетком Маљена.^[2] За ове планине је карактеристично да имају велику дужину и углавном упореднички правац пружања. Протежу се на око 117 . Оне се просторно везују са Рудником, стварајући тако планинску греду дугу 142 , која преграђује скоро читаву средњу Србију. Ова планинска греда је релативно мале ширине: на крајњем источном делу (Сувобор) широка је око 5,5 , а у крајњем северозападном делу око 12 . На профилу Медведник-Јабланик-Повлен широка је око 20 , између Пецке и Љубовије 17,5 , а између Костајника и Малог Зворника 15,5 . Највећу ширину достижу на правцу Ваљево -Косјерић (око 30 ). Та греда је незнатне висине јер досеже само 1.343 (Мали Повлен). Изграђене су од некарбонатских стена, услед чега су мање кршевите а више заобљене и благо дисециране, богатије водом, већим делом покривене плодним глиновитим прекривачем, а последица тога је развој бујних шума и ливада.^[3]

Рељеф

Подрињско-ваљевске планине нису високе, али су разнолике у геоморфолошком погледу јер су састављене од различитих стена, биле су изложене тектонским покретима, трансгресијама, регресијама и готово свим ерозивним процесима (сем глацијалним и еолским). Медведник, Јабланик, Повлен и Маљен спадају у праве Ваљевске планине. Састављене су махом од тријаског кречњака и врло су кршне, а на простору од Маљена до Сувобора превлађује серпентин и еуфотит. Медведник је састављен од мезозјског кречњака. Повлен је карактеристичан по омањим вртачама. Негде преко шкриљаца леже кварцевити конгломерати образовани су прави кршеви. У просторима састављеним од серпентина, туфита и глиновитог кречњака образоване су простране површи Лисина и Пустопоље, која је посута ситнозрним облуцима од белог кварца и кварцевитим песком.^[3]

Клима

Планинска греда коју чине Подрињско-ваљевске планине са Рудником умањује дејство хладних ветрова са севера, као и топлих са југа, и на тај начин повећава количину падавина и појаву бројних токова чисте планинске воде.^[3] Маљен се одликује посебним одликама рељефа и због тога су климатски фактори повољни и условљавају разноврстан и специфичан биљни и животињски свет. Масив Маљена карактеришу четинарске шуме.^[2]

Попис планина

• Повлен, са највишим врхом Мали Повлен (1.347 нмв)
• Медведник, са највишим врхом (1.247 нмв)
• Маглеш, са највишим врхом Пали (1.036 нмв)
• Јабланик, са највишим врхом (1.274 нмв)
• Маљен, са највишим врхом Краљев сто (1.104 нмв)
• Сувобор, са највишим врхом (864 нмв)

Насељеност

Насељеност овог подручја је врло разнолико. Североисточна подгорина је изузетно насељена, саобраћајни правци су боље уређени и повезани међусобно и са главним путним правцима. Постоје бројна насеља, као и већи градски центри овог дела Србије (Ваљево, Лозница, Крупањ и Мионица). Југозападна подгорина се знатно проширује испод Јабланика и Повлена, где се површи степенасто спуштају према Косјерићкој и Пожешкој котлини, па је у том делу проходнија, привредно развијенија, а самим тим и насељенија.^[3]