Весна де Винча

Весна де Винча (рођена Весна Југовић, Београд, 1957) српска је телевизијска ауторка, новинарка, списатељица, редитељка и продуценткиња.^[1] Њена каријера обухвата рад у медијима, култури и међународној промоцији Србије. Најпознатија је као дугогодишња председница организације Мис Србије и по покретању значајних културних пројеката.

Весна де Винча
Пуно име	Весна Југовић де Винча
Датум рођења	1957.
Место рођења	Београд, ФНРЈ
Образовање	Универзитет Мегатренд (доктор комуникологије) Економски факултет у Београду (магистар економије)
Занимање	Новинар, ТВ аутор, продуцент, списатељица
Деловање	Организацији избора за Мис Србије, пројекту "Србија, земља јоргована"

Образовање и рана каријера

Весна де Винча је магистрирала економију на Економском факултету Универзитета у Београду.^[1] Касније је докторирала у области комуникологије на Универзитету Мегатренд, са докторском тезом под насловом Ексклузивно ТВ новинарство.^[2]

Професионалну каријеру започела је као новинарка и телевизијска ауторка. Од 1993. године била је уредница документарног програма на Радио-телевизији Србије.^[1] У раном периоду каријере, као ратна извештачица, сведочила је, како је сама рекла, "ужасима" и "свету безнађа", што је значајно утицало на њен каснији рад и окретање пројектима који промовишу позитивну слику земље.^[3]

Медијска каријера и продукција

Телевизијски рад и документарни филмови

Ауторка је познате документарне ТВ серије "Top Encounters" (Врхунски сусрети, 1993–2011), у којој је интервјуисала значајне светске личности, међу којима су Нелсон Мандела, Моамер Гадафи, Артур Ч. Кларк, Пако Рабан, Јасер Арафат, Симон Визентал и Ђина Лолобриђида.^[1][4]

Снимила је и друге запажене документарне филмове, међу којима су:

• Хасидова песма
• Тенге Њенге
• Анђели носе Праду
• Србија земља римских царева
• Крст Свете земље

Продукцијски рад

Године 2004, основала је приватну компанију "De Vinca Production", преко које је реализовала бројне пројекте.^[1] Као генерална продуценткиња, продуцирала је Недељу моде у Грчкој у Солуну (2007, 2008. и 2009. године) и међународни догађај Balkan Beauty Ambassador у Порто Карасу. Чланица је жирија на Европском фестивалу независног филма ЕЦУ од 2006. године.^[5]

Ауторка је књиге "Манделин код", засноване на њеном последњем интервјуу са Нелсоном Манделом.^[6]

Културни пројекти и брендирање Србије

Организација "Мис Србије"

Весна де Винча је најпознатија као централна фигура у свету избора лепоте у Србији, обављајући функцију председнице организације Мис Србије. Њена компанија "Miss Yu" је 1995. године обезбедила лиценце за такмичења Мис света, од тадашње власнице Џулије Морли, и Мис универзума, од тадашњег власника Доналда Трампа.^[1]

Стицање ових лиценци догодило се у време када је Савезна Република Југославија била под међународним санкцијама и изолована. Де Винча је овај подухват описала као своју "судбину" и средство да "закачи" Југославију назад у глобалну арену, истичући да Мис света прати преко две милијарде људи, слично Олимпијским играма.^[3] Овај чин се сматра једним од првих примера културне дипломатије у том периоду.

Serbia Fashion Day

Као ауторка и продуценткиња, основала је "Serbia Fashion Day" (Дан моде Србије), годишњи догађај високе моде који се стратешки одржава у Паризу током Париске недеље моде. Манифестација је посвећена промоцији српских дизајнера и културе на међународној сцени и одржава се под покровитељством Министарства спољних послова Србије и уз подршку Прве даме, Тамаре Вучић. Тематске колекције су често инспирисане српским наслеђем, попут оних посвећених Николи Тесли, отелотвореним у бренду "2B Tesla".

Пројекат "Србија, земља јоргована"

Весна де Винча је творац пројекта "Србија, земља јоргована" (енгл. Serbia, Land of Lilacs), основаног 2007. године. Ова културна и хуманитарна иницијатива, која је добила подршку европских краљевских породица, има за циљ промоцију Србије кроз историјску причу о Долини јоргована.^[7] У оквиру пројекта, у сарадњи са Војно-болничким редом Светог Лазара Јерусалимског, донирала је медицинску опрему болницама у Краљеву и Сланкамену.^[8]

Награде и признања

Добитница је неколико престижних награда за свој допринос култури:

• Награда Академије Иво Андрић – За посебан допринос српској култури и уметничко осветљавање изузетних историјских личности Србије.
• Годишња награда Међународног друштва јоргована – Као ауторки пројекта „Србија, земља јоргована“.
• Повеља Културно-просветне заједнице Београда – За специјални пројекат „Србија, земља јоргована”.
• Награда Удружења Капетан Миша Анастасијевић – Награда за "Најбољу идеју 2008. године" за пројекат „Србија, земља јоргована”.

Приватни живот и филозофија

Весна де Винча је позната по неконвенционалном начину живота. Двадесет година живи на броду на ушћу Саве у Дунав.^[9] За себе каже да је "истраживач живота", а путовање сматра својом "религијом". Посетила је 71 земљу, увек са циљем "откривања", а не туристичке потрошње. Као најдраже дестинације истиче Јерусалим, Грчку и Индију.^[3] Свој авантуристички дух приписује оцу Мињи Југовићу, од кога је научила и историју своје породице, коју зна преко 30 генерација уназад.^[3]