Вестијарити

Вестијарити (грч. , у једнини-βεστιαρίτης) су били царски телохранитељи и порески чиновници у Византији од 11. до 15. века.

Историја и функција

Први познати вестијарит, Јован Иберицес, помиње се 1049. Као што им име каже, првобитно су служили као стражари у вестијарију - царској гардероби и ризници.^[1] Од 1080. помињу се унутрашњи или дворски вестијарити (грч. ) и спољни вестијарити (грч. ), који су вероватно припадали државној благајни (грч. ).^[2] Постепено, они су заменили друге гардијске јединице које су цареви држали у Цариграду, и постали цареви најповерљивији службеници. Принцеза Ана Комнина пише да су они дворани најближи цару.^[1] Са кризом византијске војске око 1070. од њих је формиран и стални пук дворске гарде, који је служио напоредо са варјашком гардом у војсци Комнина.^[2][3]

Вестијарити се помињу све до 1387, али су вероватно постојали до краја Царства, пошто се њихов заповедник, протовестијарит (грч. ) ^[а] Георгије Сфранцес^[б], помиње 1451.^[2]

Напомене

1. Титула коју никако не треба мешати са старијом и значајнијом функцијом протовестијара.
2. Чувени историчар који је дао најтачнији опис пада Цариграда 1453.