Архимандрит Викентије (Љуштина)

Викентије Љуштина (Медак код Госпића, 17. фебруар 1761 — Вршац, 30. април 1805) био је српски теолог, историчар и филолог.

Викентије Љуштина
Датум рођења	(1761-02-17)17. фебруар 1761.
Место рођења	Медак код Госпића, Хабзбуршка монархија
Датум смрти	30. април 1805.(1805-04-30) (44 год.)
Место смрти	Вршац, Аустријско царство

Биографија

Прва страна књиге Граматика италијанскаја (1794)

Син Јована Љуштине и Јованке (рођ. Оклобџија). Отац му је био свештеник. Након завршене основне школе у родном месту наставио је да се образује у манастиру Гомирје, где се и замонашио 1783. године. Духовник му је био архимандрит Јоаникије (Јован) Милојевић, васпитач и заштитник великог броја српских ђака који су се школовали у Гомирју. Управо је архимандриту Јоаникију Љуштина посветио своје најзначајније дело Граматика италијанскаја (1794).^[1] Овај приручник представља прву италијанску граматику код Јужних Словена, а Љуштина се сматра претечом италијанистике на овим просторима.^[2]

Епископ горњокарловачки Петар Петровић рукоположио га је за ђакона 8. фебруара 1783. Наредних осам година провео је у Трсту службујући при цркви Светог Спиридона. Епископ Јосиф Јовановић Шакабента рукоположио га је за презвитера-јеромонаха у Бечу јуна 1790. Потом је у Шопрону био парох и катихета.

Важио је за једног од најобразованијих српских монаха свог времена. Поред грчког и латинског, говорио је и италијански, француски, немачки, мађарски и румунски. Након пет година проведених у Шопрону, уз дозволу митрополита Стратимировића, прешао је у Вршачку епархију, и постао архимандрит манастира Месић јуна 1796. У Вршцу је доста времена проводио у раду црквеног суда. Такође је бринуо и о српским ђацима који су живели и учили у вршачком Алумнеуму.^[1]

Сахрањен је у манастиру Месић.^[1]

Библиографија

• Граматика италијанскаја ради употребленија илирическија јуности (Беч, 1794)
• Краткаја повест о обшчежителном монастире Златице (Будим, 1798)
• Краткаја повест о обшчежителном монастире Месиче (Будим, 1798)