Виктор Серж
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Виктор Серж (фр. ; Брисел, 30. октобар 1890 — Мексико Сити, 17. новембар 1947), право име Виктор Љвович Кибалчич (ру. Ви́ктор Льво́вич Киба́льчич) је био руски револуционар, писац и новинар.[1] У својој раној фази је био анархиста, да би се након Октобарске револуције придружио бољшевицима.[2] Током 1928. бива избачен из партије а 1936. одлази из Совјетског Савеза.[2] Аутор је више књижевних дела.
Remove ads
Биографија
Рани период
Потиче из породице руских политичких емиграната настањених у Бриселу, где се и родио. Његов отац је био члан руске револуционарне организације Земља и воља, из које је касније након поделе настала организација Народна воља која је извршила атентат на цара Александра II Романова.[2] Његов рођак Николај Кибалчич је направио експлозивну направу којом је извршен атентат на цара.[1][3] Током свог детињства у Бриселу, Виктор Кибалчич је живео у материјалној оскудици, а његов рођени брат је као дечак умро услед неухрањености.[1]
Од 1906. постаје активан у анархистичким круговима, прво у Бриселу а затим и у Француској, где је заједно са својом партнерком Рирет Метрежан био уредник анархистичког часописа l'Anarchie.[2][1] Током 1912. он и његова партнерка бивају ухапшени након што су доведени у везу са Бонетовом бандом која је изводила пљачке банака и богатих.[1] Виктор Кибалчич није директно учествовао у њиховим пљачкама, међутим на кратко је пружао уточиште двојици чланова банде, оправдавао је њихове активности у свом часопису, и одбио је да сарађује са полицијом током вођења истраге.[1] Током 1913. већина припадника групе је осуђена на смрт, а Виктор Кибалчич бива осуђен на пет година затвора, док је Рирет Метрежан ослобођена кривице.[2] Док је био у затвору, Рирет Метрижан склапа брак са Виктором Кибалчичем како би могла да га посећује.[2]
Бољшевички период
Из затвора излази 1917. након чега прелази у Шпанију у којој учествује у устанку анархосиндикалиста, а овде и први пут користи свој псеудоним Виктор Серж, под којим ће касније постати познат.[3]
Након избијања Октобарске револуције 1917. покушава да пређе у Русију како би се прикључио бољшевицима, међутим бива ухапшен у Француској и интерниран у логор, и у логору остаје све до интервенције Данског црвеног крста који организује размену ухапшених симпатизера бољшевика за ухапшене антикомунисте у Русији.[2]
У Русију долази 1919. где ради као уредник Коминтерниног гласила и постаје члан Комунистичке партије Совјетског Савеза.[4][2]
У периоду 1923. и 1926. као агент коминтерне борави у Берлину и Бечу где одржава блиске контакте са локалним комунистичким партијама.[3] Током 1927. критикује политику СССР-а према Чанг Кај Шеку, и говори похвално о Мао Цедунгу.[5][3]
Лева опозиција
Постаје критичан према развоју догађаја у СССР-у и придружује се левој опозицији, на челу са Лавом Троцким, међутим сам Серж није био његов политички следбеник.[6] Након пораза леве опозиције 1928. бива на кратко ухапшен, и искључен је из Комунистичке партије.[4] У овом периоду пише три романа ("Човек у затвору", "Рађање наше моћи" и "Освојени град") и једно историјско дело ("Година прва Руске револуције").[4] Његови романи из овог периода су објављени у Француској, а у Совјетском Савезу су тек 1989. године.[3]
Током 1933. бива поново ухапшен и депортован у Оренбург у Централној Азији, да би му током 1936. било дозвољено да напусти Совјетски Савез, након притисака француских књижевника Ромена Ролана и Андреа Жида.[4]
Живот у егзилу
Након Совјетског Савеза на кратко живи у Бриселу, а затим прелази у Париз.[2]
У емиграцији се повезује са антистаљинистичким комунистичким круговима.[3] Током Шпанског грађанског рата подржава Радничку партију марксистичког јединства (ПОУМ).[3]
Након инвазије Немачке на Француску у Другом светском рату 1940. године, бежи из Француске и склања се у Мексико, где остаје све до своје смрти.[2]
Умире у Мексико Ситију 1947. године, након срчаног удара.[3][4]
Његова аутобиографија "Мемоари револуционара" је објављена постхумно.[2] Његова два романа "Случај друга Тулајева" и "Незахвалне године" су написана у Мексику, и аутор није очекивао њихово објављивање током свог живота.[7] Ови романи су такође објављени постхумно.
Remove ads
Породица и порекло
Породица Кибалчич по мушкој линији води порекло од досељеника из Србије, који су се током Велике сеобе Срба населили на подручју данашње Украјине.[8][9] Неки извори наводе Николаја Кибалчича као стрица Виктора Сержа, међутим други, укључујући и самог Виктора Сержа, наводе да је Николај даљи рођак његовог оца.[1][10][11] Николај Кибалчич је био пионир ракетне технологије, и један је од главних учесника атентата на руског цара Александра II Романова.[1][8] По презимену његове породице је назван Месечев кратер Кибалчич.[12]
Син Виктора Сержа је био Владимир Викторович Кибалчич, познати мексички сликар.[13]
Remove ads
Дела
- Човек у затвору (1930)
- Година прва Руске револуције (1930)
- Рађање наше моћи (1931)
- Освојени град (1932)
- Поноћ у веку (1939)
- Случај друга Тулајева (1948)
- Мемоари револуционара (1951)
- Неопростиве године (1971)
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads