Вилични зглоб

Вилични зглоб (лат. ) повезује доњу вилицу са базом лобање, односно са доњим делом слепоочне кости. Састоји се из два истоветна, симетрично постављена зглоба (десни и леви), која у функционалном погледу делују као целина.

Латерални аспект

Медијални аспект

Пресек

Зглобне површине

Анатомске компоненте виличног зглоба су:

• вилична јама (лат. ),
• глава доње вилице (лат. ),
• зглобни колут (лат. ),
• зглобна чахура (лат. ) и
• зглобне везе (лат. ).

Артикулациона површина слепоочне кости је троугласто удубљење на базалном делу љуске и бубног дела слепоочне кости. Вилична јама је петротимпаничном пукотином подељена на зглобни и незглобни део. Зглобни део припада сквамозном, а незглобни бубном делу. Зглобна површина има седласт облик и састоји се од задњег конкавног и предњег конвексног дела који се назива .

Глава доње вилице представља горњи крај кондиларног наставка мандибуле и има јајаст облик. Попречним гребеном она је подељена на предњу (зглобну) и задњу (ванзглобну) падину. На основу облика може се закључити да зглобне површине виличног зглоба нису конгруентне (подударне), што представља једну од његових специфичности.

Зглобни колут, који се назива и менискус, је овална фиброкартилагинозна плочица уметнута између зглобних површина доње вилице и слепоочне кости. Има облик биконкавног сочива, те доприноси међусобном подударању ових зглобних површина. Осим тога он ублажава притисак на виличну јаму приликом жвакања, удараца и сл. Зглобни колут дели вилични зглоб на горњу и доњу синовијалну шупљину.

Зглобна чахура или тзв. капсуларни лигамент омотава цео зглоб. Састоји се из фиброзне и синовијалне опне. Membrana fibrosa повезује зглобне делове саставних костију зглоба, а облаже унутрашњу површину фиброзне опне и лучи слузаву синовијалну течност, која има нутритивну, заштитну улогу и улогу мазива за зглобне површине.

Зглобне везе су подељене на главне (чахурне) и споредне. Главне везе појачавају бочне стране зглобне капсуле, а споредне везе ограничавају прекомерне покрете у зглобу (нарочито приликом спуштања доње вилице) и спречавају њено ишчашење. У споредне лигаменте спадају и .

Хистолошка грађа

Зглобне површине виличног зглоба састоје се од четири слоја:

• артикулациона зона – изграђена од густог фиброзног везивног ткива, дебљине до 0,5;
• пролиферативна зона – изграђена од недиференцираног мезенхимног ткива;
• зона фиброзне хрскавице и
• зона калцификоване хрскавице.

Кинематика зглоба

При сваком покрету доње вилице ангажована су оба темпоромандибуларна зглоба. Покрети доње вилице се могу поделити у три основне категорије: покрети подизања и спуштања, покрети напред и назад и латерални покрети (ротација).

У спуштању доње вилице (отварању уста) учествују спољашњи птеригоидни мишић, двотрбушни мишић, милохиоидни мишић и гениохиоидни мишић. У подизању мандибуле (затварању уста) учествују мастикаторни мишићи: масетер, слепочни мишић и унутрашњи птеригоидни мишић. Покрет унапред (пропулзију) обавља спољашњи птеригоидни, а покрет уназад (ретропулзију) слепоочни мишић. Спољашњи криласти мишић такође учествује и у латералним покретима (покретима ротације), који су важни за уситњавање хране, а који су карактеристични по томе што се код њих покрети у десном и левом зглобу разликују али функционално допуњују.

Референце

• Станишић-Синобад, Даринка (2001). Основи гнатологије (1st изд.). Београд: Београд. ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780;
• Др Даница Обрадовић, др Љиља Мијатов-Укропина, др Љубица Стојшић: Остеологија за студенте медицине. 2000. ISBN 978-86-489-0274-0., издање ("Scan Studio" Нови Сад, ). .