Вијенац
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Вијенац (екав. венац), најчешће је обруч од цвијећа, лишћа, грања, воћа, или било ког другог материјала чијим се уплитањем се добија обруч.[1]
Традиционално се користе приликом испраћаја покојника, или за сјећање и одавање почасти преминулима. У хришћанству вијенац представља повратак Христа. У античкој Грчкој, вијенцем на глави је обиљежаван високи положај. У земљама енглеског говорног подручја, вијенци се обично користе као украси за домаћинство, најчешће као адвентска и божићна декорација.
Обично су направљени од зимзелених биљака и симболизују снагу, јер зимзелене биљке трају и током најтежих зима. Може се користити и ловоров лист.
У словенским земљама девојке и младе жене одувек су носиле венац као симбол чистоте и плодности. Верује се да венци имају паганско порекло које претходи увођењу хришћанства у источнословенски свет у 10. веку.[2]
Remove ads
Историја
Антички етрурски вијенци
Вијенци су били дизајн који се користио у давним временима у јужној Европи. Најпознатији су комади етрурског цивилизацијског накита, израђени од злата или других племенитих метала. У дизајнима се често појављују симболи из грчких митова, утиснути у племенити метал на крајевима вијенца. Древни римски писци су се позивали на етрурски corona sutilis, који је био вијенац са лишћем пришивеним на позадини.[3] Ови вијенци подсјећају на дијадему, са танким металним листовима причвршћеним за украсну траку.[4] Вијенци се такође појављују утиснути у етрурске медаљоне. Биљке приказане у изради вијенаца у етрурском накиту укључују бршљан, храст, лишће маслине, мирту, ловор, пшеницу и винове лозе. Вијенци су као круне носили етрурски владари. Етруска симболика је настављено да се користи у древној Грчкој и Риму. Римски магистрати такође су носили златне вијенце као круне, као симболично свједочанство о својој лози још од раних римских владара Рима. Римски магистрати су користили и неколико других истакнутих етрурских симбола поред златне вјенчане круне: фасцес, курулску столицу, љубичасту тогу и штап од слоноваче.[5]
Античка Грчка и Рим
У грчко-римском свијету, вијенци су се користили као украс који је могао представљати човјеково занимање, ранг, његова достигнућа и статус. Вијенац који се често користио био је ловоров вијенац. Употреба овог вијенца потиче из грчког мита који укључује Аполона, Зевсовог сина и бога живота и свјетлости, који се заљубио у нимфу Дафну. Када ју је прогонио, побјегла је и замолила ријечног бога Пенеја да јој помогне. Пенеј ју је претворио у дрво ловора. Од тог дана, Аполон је на глави носио вијенац од ловора. Ловорови вијенци се повезују са оним што је Аполон оличавао: побједу, достигнуће и статус и касније ће постати један од најчешће коришћених симбола за постизање успјеха широм Грчке и Рима. Ловорови вијенци су коришћени за крунисање побједничких спортиста на оригиналним Олимпијским играма,[6] а у Италији их и данас носе студенти који су управо дипломирали.[7]
И друге врсте биљака које су се користиле за израду вијенаца имале су симболично значење. На примјер, лишће храста симболизовало је мудрост и било је повезано са Зевсом, који је, према грчкој митологији, доносио одлуке док се одмарао у храстовој шумици. Дванаест таблица, датираних из 450. године прије нове ере, погребне вијенце називају дугогодишњом традицијом.[8] Маслинов вијенац био је награда побједнику на древним Олимпијским играма.[9]
Remove ads
Церемонија полагања вијенаца
Церемонија полагања вијенаца је традиција током које се погребни вијенци полажу на гроб или спомен мјесто. То се ради као формални знак поштовања према људима у чију је част то мјесто направљено (нпр. Гроб незнаног јунака). То су формалне церемоније у којима учествују високи угледници попут предсједника држава. Једном када се положи вијенац, особа која полаже вијенац враћа се неколико корака уназад да се поклони/поздрави спомен обиљежје. Током церемоније полагања вијенаца војне природе, свирају се војничке трубе.
У Холандији се полагање вијенаца (хол. ) обично одржава током прославе Државног дана сјећања 4. маја. Током државних посјета, вијенци се полажу на Национални споменик у Амстердаму.
У Русији је традиција полагања вијенаца на ратна спомен обиљежја на Дане војне почасти и комеморативне војне празнике, попут Дана бранитеља отаџбине и Дана побједе. Једно од запаженијих полагања вијенаца одвија се код Гроб незнаног јунака у московском Александровој башти, гдје се предсједник Русије, премијер Русије, посланици Федералне скупштине, војни официри, вјерски лидери Руске православне цркве и други угледници воде да положе погребни вијенац близу вјечног пламена. Затим се проводи тренутак тишине, након ког обично слиједи свечани марш почасне страже.
У Уједињеном Краљевству, најзначајније полагањња вијенаца је на Кенотафу на Дан сјећања.
Remove ads
Географија
У географији се користи израз планински вијенац.
Књижевност
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads