Владимир Мицов

Владимир Мицов (Београд, 16. април 1985) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицијама бека и крила.

Владимир Мицов
Мицов као играч Олимпије из Милана (2017)
Пуно име	Владимир Мицов
Датум рођења	(1985-04-16)16. април 1985. (40 год.)
Место рођења	Београд, СФРЈ
Држављанство	Србија
Висина	2,01 m
НБА драфт	2007. / није изабран
Проф. каријера	2001—2022
Позиција	бек / крило
Године	Клуб
2001—2002 2002—2003 2003—2004 2004—2005 2005—2009 2007 2009 2009 2010—2012 2012—2014 2014—2017 2017—2021 2021—2022	Беопетрол Црвена звезда ОКК Београд Лавови 063 Будућност → Партизан Паниониос Каха Лаборал Канту ЦСКА Москва Галатасарај Олимпија Милано Будућност
Србија

Клупска каријера

Мицов је поникао у екипи Беопетрола, да би у лето 2002. потписао уговор са Црвеном звездом.^[1] Ипак, за црвено-беле није одиграo ниједан званични меч, па је каријеру наставио у екипи ОКК Београда а потом је наступао за Лавове.^[2]

У јулу 2005. је потписао четворогодишњи уговор са екипом Будућности из Подгорице.^[3] Са подгоричким клубом је освојио једну титулу црногорског првака и три купа. Током 2007. је био позајмљен три месеца Партизану и са њима је освојио првенство Србије.^[4]

У марту 2009. је напустио Будућност и потписао уговор са Паниониосом до краја сезоне.^[5] У септембру 2009. је потписао уговор са екипом Каха Лаборала.^[6] Ипак, већ 30. децембра исте године напушта Лаборал и потписује уговор са италијанским Кантуом.^[7]

У јуну 2012. је потписао једногодишњи уговор са московским ЦСКА.^[8] У сезони 2012/13. са екипом ЦСКА је освојио руско првенство и ВТБ лигу. У јуну 2013. је продужио уговор на још једну сезону,^[9] у којој је ЦСКА поново освојио ВТБ лигу.

У јулу 2014. је потписао уговор са Галатасарајем.^[10] Са турским клубом је освојио Еврокуп у сезони 2015/16.^[11] Такође је у овој сезони уврштен у идеални тим Еврокупа.^[12]

У јулу 2017. је потписао уговор са Олимпијом из Милана.^[13] Провео је наредне четири сезоне у екипи Олимпије и током тог периода је освојио једну титулу првака Италије, док је три пута био освајач Суперкупа а једном Купа. У сезони 2020/21. са екипом из Милана је стигао до фајнал фора Евролиге, првог након 29 година чекања.^[14]

У јулу 2021. се вратио у подгоричку Будућност.^[15] Провео је такмичарску 2021/22. у екипи Будућности, освојио је црногорско првенство и Куп, након чега је завршио играчку каријеру.^[16]

Репрезентација

Као члан репрезентације СР Југославије до 16 година, освојио је златну медаљу на Европском првенству 2001. у Риги. Са репрезентацијом СЦГ до 20 година, освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 2005. у Чехову.

Мицов је први пут заиграо за сениорску репрезентацију Србије током припремног периода за Светско првенство 2014. Ипак, шест дана пре почетка првенства, на пријатељској утакмици са Новим Зеландом, дошао је у сукоб са селектором Сашом Ђорђевићем, након чега је одстрањен из националног тима.^[17] Селектор је изјавио да је Мицов завршио репрезентативну каријеру,^[18] док је Мицов изјавио да поштује одлуку селектора и да не жели да даље улази у полемисање са њим.^[19]

Успеси

Клупски

• Партизан:
  • Првенство Србије (1): 2006/07.
• Будућност:
  • Првенство Црне Горе (2): 2007/08, 2021/22.
  • Куп Црне Горе (4): 2007, 2008, 2009, 2022.
• ЦСКА Москва:
  • Првенство Русије (1): 2012/13.
  • ВТБ јунајтед лига (2): 2012/13, 2013/14.
• Галатасарај:
  • Еврокуп (1): 2015/16.
• Олимпија Милано:
  • Првенство Италије (1): 2017/18.
  • Куп Италије (1): 2021.
  • Суперкуп Италије (3): 2017, 2018, 2020.

Репрезентативни

• Европско првенство до 16 година: 2001.
• Европско првенство до 20 година: 2005.

Појединачни

• Идеални тим Еврокупа — прва постава (1): 2015/16.
• Најкориснији играч Суперкупа Италије (1): 2018.