Владимир М. Николић

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Владимир Николић.

Владимир М. Николић (Чајетина, 21. фебруар 1872 — Ниш, 31. децембар 1944) био је српски учитељ, школски надзорник и етнолошки истраживач народног живота и историје југоисточне Србије, претежно у лужничком, пиротском и нишком крају. Приликом свог истраживања користио је аутентична сећања на прошлост старијих људи рођених почетком 19. века.

Владимир М. Николић
Датум рођења	(1872-02-21)21. фебруар 1872.
Место рођења	Чајетина, Кнежевина Србија
Датум смрти	31. децембар 1944.(1944-12-31) (72 год.)
Место смрти	Ниш, Краљевина Југославија
Занимање	учитељ, учитељски надзорник, етнограф, истраживач локалне историје
Поље	етнологија, историја

Биографија

Рођен је 21. фебруара 1872. године у чиновничкој породици у златиборском месту Чајетини.^[1] Основну школу похађао је у Мачкату, а гимназију у Ужицу и Београду, где је завршио учитељску школу.^[1] Након школовања, већину свог живота провео је на подручју данашње југоисточне Србије.

Прво учитељско место добио је 11. августа 1893. године^[2][3][а] у лужничком селу Стрелац.^[4] Иако почетник у свом раду, Владимир је био одличан учитељ, педагог и постао врстан познавалац сеоског живота. За три године учитељског рада у Стрелцу оставио је најлепши утисак у селу.^[4]

Премештен је 12. септембра 1896. године у село Сопот код Пирота.^[5][а] Ту остаје до школске 1903/1904.^[6] када је премештен у пиротско село Гњилан у коме остаје све до 1914. године.^[1]

Као сеоски учитељ био је покретач просветних делатности, како у школи, тако и ван ње. Крајем 1904. године, користећи књиге из своје и школске библиотеке, основао је као самосталну установу Народну књижницу са читаоницом у Гњилану, у оквиру које је током те зиме одржао једанаест јавних предавања.^[1][7]

За време Првог светског рата, Владимир Николић је у саставу српске војске прешао преко Албаније, а по завршетку рата одликован је Албанском споменицом. По ослобођењу био је надзорник основних школа за бањски, сврљишки и делом нишки срез.^[1] Одликован је Орденом Светог Саве.^[8]

Као ученик учитељске школе, уређивао је литографисани лист Цвеће, а касније је објављивао текстове у Просветном гласнику, Учитељу, Учитељском веснику, Нишким новинама, Караџићу, Гласнику Етнографског музеја у Београду и другде.^[1]

Још пре 1899. године сакупљао је народне речи нишавског среза и ту збирку речи послао Етнографском одбору Српске академије наука у Београду. Затим је у два маха, 1900. и 1901. године, у часопису Караџић објавио попис празника и народних обичаја.^[1]

Познавао је Тихомира Р. Ђорђевића, који му је помагао саветима у раду, а и Владимир је њему био од помоћи при писању дела Зле очи у веровању Јужних Словена.^[1]

Владимир М. Николић дао је изузетан допринос проучавању народног живота и историје пиротског краја, те се сматра знаменитом личношћу Пирота. Током година рада, написао је своје животно дело Из Лужнице и Нишаве^[б], које је по препоруци др Јована Ердељановића штампала Српска краљевска академија 1910. године. У овом делу Николић детаљно описује народни живот и обичаје лужничког и нишавског среза у пиротском округу. Из више углова описао је народну привреду: ратарство, пчеларство, бачијање, печалбу, сеоске занате и женске делатности. Пише о изгледу кућа и помоћних објеката, као и о уређењу породичног и задружног живота. Даје описе старинских јела и пића, ношње, народних обичаја и веровања, особина, знања, сеоске забаве, песме и игре.^[9][10]

Написао је у рукопису сачувано дело Пирот — Етнолошке белешке из прошлости града Пирота, којим је проширио своја истраживања и на сам град. У њему је на основу сећања старијих људи описао разноврсни и до тада мало познати друштвени живот града и околине за време турске владавине.^[11]

Још једно драгоцено дело Народне школе у Пироту и округу пиротском до ослобођења 1877. године, у коме је систематично представљена историја школских и просветних прилика пре ослобођења од османске власти, штампано је 1924. године. У истој књизи штампани су и старински записи и натписи из цркава као и белешке о пиротској епархији.^[12]

Николић је имао обимну сарадњу са Гласником Етнографског музеја у коме је објавио девет радова, од којих су два већа чланка. Један, о печалбарима који су крајем 19. и почетком 20. века одлазили из источне Србије у Влашку и Шумадију, и други о народној медицини у Нишу под Турцима. Осталих седам чланака су краћи прилози и белешке: о утицајима пиротског ћилимарства на ћилимарство у Књажевцу, о животињама у народним причама, о народним веровањима, траговима појединих изумрлих обичаја, народним називима за биљке, животиње и предмете, здравицама из Заплања и текстовима народних песама.^[11]

О прошлости Пирота и околине на основу предања писао је још и дело Из живота наше цркве под Турцима, о страдањима пиротског свештенства под Турцима^[13] и чланак на основу казивања старих људи, о животу легендарног хајдук Стојана из Ореовице.^[11]

Након што је 1932. године пензионисан,^[14] остатак живота провео је у Нишу до смрти 31. децембра 1944. године. То време искористио је радно. Написао је већи број важних дела из историје Ниша и околине. Поред већ поменутих чланака објављивао је и текстове у Нишким новинама у којима је најчешће писао о просветним проблемима и историји просвете у Нишу. Описао је и две значајне народне буне против Турака у нишком срезу: прву, буну Милоја Јовановића из Каменице 1835. и другу, Милојеву и буну Николе Срндака из Горњег Душника 1841. године. О овим народним бунама штампана је 1932. године и посебно књижица Народни покрети противу Турака у срезу нишком: Милојева и Срндакова буна.^[15] Као веома значајно дело за просвету града треба истаћи и његову Библиографију Ниша.^[11]

Илија Николић је 1974. године приредио књигу Стари Пирот: етнолошке белешке из прошлости града, која садржи дотад необјављено дело Пирот - Етнолошке белешке из прошлости града, као и неколико мањих прилога, објављених у појединим листовима и часописима, који се тичу народног живота Пирота и околине. У тој књизи, као закључак биографског текста о Владимиру Николићу, Илија Николић пише:^[16]

„

Владимир М. Николић је својим делима знатно обогатио нашу науку о животу народа југоисточне Србије. Његова истраживања простирала су се на области Нишаве, Лужнице, Заплања, Сокобање и Књажевца, али се кретао углавном око Пирота и Ниша. Скупљачка по своме карактеру, комплексна по својој садржини, она третирају, највећим делом, етнографске, затим просветно-школске и књижевно–историјске проблеме, првенствено на основу народног казивања. Вредност његових дела углавном је у аутентичности података које је узимао директно из народног живота.

”

Дела

Библиографију радова саставио је др Илија П. Николић у књизи Стари Пирот: етнолошке белешке из прошлости града, одакле је преузет списак:^[17]

• Збирка речи из Среза Нишавског (1899). - СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА. Институт за српскохрватски језик. РЕЧНИК српско-хрватског књижевног и народног језика. Књига . Београд. - Податак узет са стр. 531.
• Један поглед на вођење личних ученичких особина. УЧИТЕЉСКИ ВЕСНИК, 1900. бр. 7. и 8.
• Нешто из народног празновања (у округу пиротском), прибележио Влад. М. Николић, учитељ (сопотски). КАРАЏИЋ. Алексинац, /1900, бр. 5. стр. 88-91.
• Неколико народних веровања из окр. пиротског. Некрштенци. Забележио Вл. М. Николић. Сопот. КАРАЏИЋ /1901, бр. 12, стр. 247-248.
• Извештај о годишњем раду у Народној књижници са читаоницом у Гњилану - Господину Министру просвете и црквених послова, бр. 46. од 2. јануара 1906. Гњилане. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК, Београд, /1906. бр. 1. стр. 6-11. Рубрика: Школски Летопис.
• (Народне песме). Околина Ниша (Србија). Рукопис. Етнографски музеј у Београду. 1906. - Према белешци пок. Бранислава Крстића.
• Из Лужнице и Нишаве. Написао Владимир М. Николић. Уредио Д-р Јован Ердељановић. У Београду, 1910. Стр. + 436 -563 + /1/. С предговором уређивача. Кол.: Српска краљевска академија. Српски етнографски зборник, књ. XVI. Етнолошка грађа и расправе. - У књизи су на стр. 437-480 Академијина УПУТСТВА за испитивање народа и народног живота с претходним „Напомене за испитиваче" од д-р Јована Ердељановића.
• ПИРОТ. Етнолошке белешке из прошлости града Пирота (1912). - АРХИВ Српске академије наука и уметности. Етнографски одбор, бр. 207. - Рукопис, стр. 127. 8° - Делимично објављен најпре под тим, а у наставцима увек под другим насловима у пиротској Слободи /1955. бр. 6, стр. 308-314.
• Народне школе у Пироту и округу пиротском до ослобођења 1877. године. Са старинским записима и белешкама о пиротској епархији. Написао Владимир М. Николић учитељ, школски надзорник. Издање Окружног одбора Округа пиротског. У Ср. Карловцима, 1924. Стр. 2 + 135. 8°. Цена 20 динара.
• Ћилимарство у Књажевцу. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду 1927. књ. , стр. 55-58. - Са три шаре ћилимова. - .
• Животиње у народним причама. - Из Пиротског округа. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1928. књ. , стр. 106-107.
• Записи. Из црквених књига у срезу нишком. - Рукопис. С писмом Вл. М. Николића - Тихомиру Р. Ђорђевићу од 4. 1930. - Рукописно одељење Народне библиотеке, Београд, кутија: необрађено.
• Из старе архиве среза бањског. - Прилог за историју нашег православља. НИШКЕ НОВИНЕ /1931, 22. фебруар, бр. 7, стр. 4.
• Из старе Соко-Бањске архиве (Пирот, из прошлости наших манастира) ПРЕГЛЕД Цркве епархије нишке. Ниш, 1931, бр. 1. стр. 26.
• О печалбарима из Источне Србије. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1931, књига , стр. 73-76. - .
• Прилози и фолклорне белешке. - Лексикографска грађа из Сврљига. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1931, књ. , стр. 114-115.
• Проблем народног просвећивања. НИШКЕ НОВИНЕ /1931, 25. јануар, бр. 3, стр. 1; 1. фебруар, бр. 4, стр. 1; 8. фебруар, бр. 5, стр. 1; 15. фебруар, бр. 6, стр. 1; 22. фебруар, бр. 7, стр. 3. - Студија.
• Проблеми народног просвећивања. За народно просвећивање. НИШКЕ НОВИНЕ /1931, 12. април, бр. 14, стр. 2.
• Школе и школске прилике у Нишу до 1877. године. НИШКЕ НОВИНЕ II/1931, 22. март, бр. 11, стр. 2; 29. март, бр. 12, стр. 2 и 4.
• Народни покрети противу Турака у срезу нишком. 1. Милојева и Срндакова буна. ПРЕГЛЕД цркве Епархије нишке /1932, бр. 3, стр. 43-52. 2. Друга буна Милојева са Николом Срндаком 1841. г. ПРЕГЛЕД цркве Епархије нишке 1932. бр. 4, стр. 74-82 и бр. 5, 6, 7, стр. 117-124. - И посебно.
• Народни устанак против Бугара у срезу бањском 1917. год. Соко Бања, 1932, стр. 42. (Штампарија „Анђелко" Алексинац).  - Прештампано из нишке Обласне самоуправе.
• Прилози и фолклорне белешке. Здравице из Заплања. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1932, књ. , стр. 121.
• Заштита сеоског подмлатка. - Поводом анкете Уредништва. НИШКЕ НОВИНЕ /1933, 4. децембар, бр. 49, стр. 4.  - Са сликом аутора.
• Наши портрети. Једна стара просветна радница. Биографија слепе супруге првог српског учитеља у Пироту. НИШКЕ НОВИНЕ /1933, 6. август, бр. 32, стр. 4. О жени покојног учитеља Милоша Лекића (+1880), бившој учитељици Милки Лекић, која живи у дубокој старости и беди у Пироту.
• Опасивање цркава у околини Пирота, Ниша и Прокупља. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1933. књ. , стр. 91-92.
• Поводом једне песме („Ој ти ђаче учени, по школама избрани"). ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1933. књ. , стр. 112-113.
• Спиридон Јовановић - Први српски учитељ и најзаслужнији просветно-национални радник у Нишу. НИШКЕ НОВИНЕ /1933, 26. новембар, бр. 47, стр. 2. - Са сликом Вл. М. Николића.
• Из времена хајдука у пиротском округу. ХАЈДУК СТОЈАН ОРЕОВИЧКИ. - НИШКЕ НОВИНЕ /1934, стр. 4. - Са сликом аутора чланка.
• Из живота наше цркве под Турцима. - Предања из Пиротског округа. ПРЕГЛЕД цркве Епархије нишке, 1934, бр. 6-7, стр. 210-218.  - И посебно.
• Прилози и фолклорне белешке („Девети торник" и „Веровање за плодност године"). ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1934, књ. , стр. 106-107.
• Библиографија Ниша или Развитак књижевног живота у Нишу од Ослобођења до сада. Ниш, 1935. Штампарија „Св. Цар Константин". Стр. 21. 8°.  - Прештампано из Нишких новина.
• Разне етнолошке белешке из околине Пирота и Ниша. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, књ. , 1936. стр. 163-165.
• Из народне медицине у Нишу за време турске владавине. ГЛАСНИК Етнографског музеја у Београду, 1940., књ. , стр. 41-48. - . - И посебно.
• Стари Пирот: етнолошке белешке из прошлости града, књига објављена постхумно. Приређивач издања: др Илија П. Николић. Музеј Понишавља Пирот, 1974, стр. 1–119, са фотографијама и цртежима у тексту. Биографију и библиографију дела Владимира М. Николића написао др Илија П. Николић.

Напомене

1. Илија Николић у књизи „Стари Пирот” наводи да је Владимир Николић завршио учитељску школу у Београду 1895. године и да је у јесен те исте године добио прво учитељско место у Стрелцу, а затим 1897. у Сопоту.
2. Под Лужницом се подразумева тадашњи лужнички срез, данас углавном места у општини Бабушница, док се под Нишавом овде мисли на нишавски срез, данас места у општини Пирот.