Влатко III Косача

Влатко III Косача (р. 1518. - у. око 1591) је био титуларни херцег од светог Саве (лат. ) из српске великашке породице Косача, а такође и млетачки племић. Као најстарији син Јована I Косаче (у. 1537), који је био члан млетачког Великог већа и Већа десеторице, Влатко је 1538. године и сам стекао право на учешће у раду млетачког Великог већа. Заједно са својом млађом браћом, од оца је наследио право на почасни херцешки наслов и приходе које је Дубровачка република исплаћивала припадницима породице Косача на име Конавоског дохотка, тако да је 1548. године тим поводом и лично боравио у Дубровнику. Током 1551. године, Влатко је боравио у Цариграду, одакле се вратио копненим путем, преко Софије и Новог Пазара, пристигавши средином августа у Дубровник. Пут у Цариград је предузео ради решавања разних имовинских питања са наследницима његовог потурченог рођака Ахмед-паше Херцеговића (у. 1517). По повратку у Венецију, Влатко се оженио племкињом Тадеом Белазио из Бреше, са којом је имао неколико синова и кћери. Умро је непосредно након 1591. године, а наследили су га синови Јован II Косача, Алфонсо и Хорације.^{[1][2][3][4][5][6]}

Влатко III Косача
Датум рођења	1518.
Место рођења	Млетачка република
Датум смрти	око 1591.
Место смрти	Млетачка република
Супружник	Тадеа Белазио
Потомство	Јован II Косача, Стефан, Алфонсо, Меркурије, Хорације
Родитељи	Јован I Косача Иполита Неофита Лоски
Династија	Косаче
титуларни херцег од светог Саве

За друга значења, погледајте страницу Влатко Косача.

Након избијања Кипарског рата (1570-1573), млетачка влада је упутила Влатка у Котор, са задатком да као титуларни херцег од светог Саве допринесе ослобођењу суседних области у залеђу, које су својевремено, пре успостављања турске власти, припадале некадашњем Војводству Светог Саве. Током боравка у домовини својих предака, Влатко се састајао са народним главарима из околних области, а 1572. године је учествовао и у неуспелом млетачком покушају ослобађања Херцег-Новог. По завршетку рата (1573) вратио се у Венецију.^[7][8] Влатко је узимао учешће у друштвеном и културном животу Венеције, а међу његовим личним пријатељима био је и познати италијански хуманиста и књижевник Франческо Сансовино (у. 1586), који је 1575. године саставио похвалу у част Влатка, као херцега од светог Саве.^[9]

У најстаријем штампаном родослову породице Косача, који је објављен 1621. године у делу "Genealogia diversarum principum familiarum mundi incipiendo ab Adamo", саопштени су и основни подаци о венецијанском огранку, укључујући и помен Влатка III Косаче, а исти родослов је касније преузео и објавио француски историчар Шарл Дифрен (у. 1688).^[10][11]