Влашко-илирска регимента

Влашко-илирска регимента, односно Влашко-илирски пук ( ) била је погранична војно-управна област у саставу Банатске војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од 1776. до 1845. године, када је подељена на две посебне регименте, Влашко-банатску и Илирско-банатску. Налазила се у југоисточном делу Тамишког Баната, а простирала се дуж реке Дунава и Черне. Назив је добила по Власима (Румунима) и Илирима (Србима), који су чинили два најбројнија народа на тим просторима.^[1][2][3]

Влашко-илирска регимента Wallachische-Illyrische Regiment
1776—1845
Регименте у саставу Банатске војне крајине
Главни град	Бела Црква, а потом Карансебеш
Земља	Хабзбуршка монархија
Догађаји
Статус	бивша покрајина
Владавина
• Облик	војна покрајина
Историја
• Успостављено	1776
• Укинуто	1845
Претходник Следбеник Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија) Краљевина Угарска (Аустроугарска)

Историја

Влашко-илирска регимента је настала 1776. године, спајањем старе Илирске регименте (основана 1764. године) са Влашким батаљоном (основан 1769. године). Почевши од 1802. године, добила је и региментски број, те је од тада позната као XIII Влашко-илирска регимента. Потом је 1838. године у склопу ове регименте основан посебан Илирски батаљон са седиштем у Белој Цркви, који је 1845. године реорганизован у посебну Илирско-банатску регименту, док је остатак дотадашње Влашко-илирске регименте преименован у Влашко-банатску регименту.^[1][2][3]

Види још

• Војна крајина
• Историја Баната
• Немачко-банатска регимента
• Румунско-банатска регимента
• Српско-банатска регимента
• Банатско-српска војна крајина