Воловотке

Воловотке (), породица скривеносеменица из реда  обухвата око 90 родова са више од 2.000 врста. Већина наведених родова раније је сврставанa, а према неким класификацијама и данас се сврстава у породицу , али заједно представљају специфичну породицу паразитских и полупаразитских родова^[1] биљака које живе на кореновима биљака домаћина.^[2]

Воловотке
Типска врста
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:	Vent.[1]
Родови
списак важнијих родова је у тексту

Основне одлике

Биљке из породице воловотки су једногодишње, двогодишње или вишегодишње, зељасте или жбунасте паразитске биљке без хлорофила. Као и већина паразитских биљака и воловотке су везане за своје домаћину помоћу хаусторија,^[а] које преносе хранљиве материје од домаћина до паразита. Полупаразитске врсте поседују и додатни, латерални коренов систем.^[4]

Код највећег броја родова стабло је неразгранато, жућкасте боје (етиолирано), са траговима хлорофила. Листови су јако редуковани, сведени на љуспе.^[2] Постављени су наизменично, спирално распоређени.^[5]

Цветови су са петочланим цветним омотачем, круница је двоусната, прашника је четири, а синкарпни гинецеум је са надцветним плодником. Скупљени су у гроздасте цвасти. Плод је чаура са великим бројем ситних семена.^[2]

Распрострањеност

Воловотке су космополитска породица. Распрострањене су у умереном појасу Европе, Африке, Америке, Азије и Аустралије.^[5]

Родови

• (паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (није паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (hemiparasitic)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (није паразит, понекад се сврстава ван породице , као сестрински таксон)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (паразит)
• (полупаразит)
• (није паразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)
• (полупаразит)^[6]

Важније врсте из породице воловотки

• 
  - Видац
• 
  - Потајница
• 
  - Мала водњача

Види још

• Паразитизам

Напомене

1. Хаусторија (од лат. - црпсти, упијати) или сисаљка је специфичан орган код паразитских и полупаразитских биљака цветница који ураста у тело биљке домаћина, одакле црпи хранљиве материје.^[3]