Војна операција

Војна операција је координисана војна активност државе. У сврху тајности војне операције имају шифроване називе. Могу бити борбене и неборбене и могу се даље разврставати по више критеријума, као што су територија коју обухвата, обим ангажовања оружаних снага, утицај на остале елементе оружаног сукоба.^[1][2]

У смеру казаљке на сату од горе лево:
Древни ратови: Стела лешинара, око 2500. године пре нове ере
Средњовековни рат: Битка код Хејстингса, 1066
Рано модерно ратовање: повлачење из Москве, 1812
Рат у индустријском добу: Битка на Соми, 1916
Модерно ратовање: искрцавање у Нормандији, 1944
Нуклеарни рат: атомско бомбардовање Нагасакија, 1945

Свака војна операција се састоји од следећих фаза:

1. Иницирање - јасна идеја војног, политичког, економског и друштвеног циља операције
2. Планирање - дефинисање јасних циљева, времена, обухвата и трошкова операције
3. Извршавање - координисана логистичка и борбена активност оружаних снага
4. Контрола - надзор над извршавањем операције и поређење са планом
5. Закључивање - прихватање или одбијање ефеката операције наредбама командних структура

Историја

Мапа за стратешку операцију „Уран“ 1942, Битка за Стаљинград^[3][4][5][6]

Први познати класични знаци операције као једног од облика ратовања настали су у војним сукобима и ратовима крајем 18. - почетком 19. века, а теоријски концепти и практично отелотворење операције као облика војне уметности (оперативни уметност) обликовала се од почетка 20. века.

Према дефиницији Војне енциклопедије Руско царство 1911-1914: Операција (војна) је скуп стратешких и тактичких акција усмерених на постизање било ког, одређеног задатка датог рата и обично довршених великим војним сукобом страна.

У војним пословима СССР-а, средином 1930-их развијена је теорија за извођење дубоке офанзивне операције (Дубока операција), која је предвиђала координирану масовну употребу тенковских снага, авијације, артиљерије и ваздушно-десантних јуришних снага.

Према ТСБ, операција је скуп удара, битака, кординираних и међусобно повезаних у сврху, временa и местa, које изводе оперативне формације једног или неколико родова оружаних снага према јединственом концепту и плану за решавање оперативни или стратешки задаци.^[7]

Током Другог светског рата војска и морнарица СССР-а изводиле су офанзивне и одбрамбене операције, у зависности од циљева и броја укључених трупа (снага), подељене на стратешке и фронтовске операције. Фронт-линије операције могу бити или саставни део стратешких операција, или бити независне. Подела операција на офанзивне и одбрамбене операције говори само о томе ко је започео напад на почетку догађаја или шта је био циљ у случају намерне одбране. Често су се током операције офанзива и одбрана могли смењивати.

Имена операција добила су а постериори, у зависности од развоја догађаја и резултата постигнутих током операције, а током догађаја коришћена су кодна имена, од којих су нека остала додатни назив за операцију (совјетске операције „Багратион“, „Уран“,^{[8][9][10][11]} операције Вермахта „Цитадела“, „Блау“, англоамерички „Оверлорд“ и слично).^[12]

Операција Маркет гарден

Операција Маркет гарден^[13][14][15] је била савезничка војна операција која је покренута током Другог светског рата, у септембру 1944. године. Главни циљ операције је било заузимање мостова на главним речним токовима на територији Холандије под немачком контролом, како би се омогућио брз продор савезничких снага у само срце нацистичке Немачке и рат привео крају до Божића. Ипак нацисти су успели да добију битку и тако се одрже још неколико месеци у рату.^[16]