Врбовац (Витина)

За другa значења, погледајте страницу Врбовац.

Врбовац (алб. или ) је насељено место у општини Витина, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Република Србија. По законима самопроглашене Републике Косово насеље је у саставу општине Клокот. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Врбовац површине 330 .

Врбовац
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Витина
Становништво
— 2024.	290
Географске карактеристике
Координате	42° 19′ 45″ С; 21° 24′ 25″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	507
Врбовац Врбовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38263

Историја

У селу је постојала у средњем веку црква која је касније разрушена. На њеним темељима је у 19. веку саграђена црква Св. Димитрија, у коју је уклопљен сачувани део фреске из олтарске апсиде старе цркве.

Митрополит Дионизије је 1900. године посетио место и прегледао православну цркву и српску школу.^[1] У врбовачку школу долазе и деца из околних села Грнчара и Подгорца. У месту је 1906. године прослављена школска слава Савиндан. Службовао је у цркви и школи парох, поп Антоније Поповић, домаћин славе био је школски тутор Илија Којић. Учитељ Спира Недељковић је после обреда, изговорио светосавску беседу.^[2]

Српски песник Милан Ракић, који је почетком 20. века службовао у Приштини као вицеконзул, забележио је у свом извештају да су Албанци „6. јула 1907. године обили цркву, све иконе покршили и поломили, хаљине свештеничке и књиге поцепали, сребрне ствари као крстове и путир и друго однели са собом и на тај начин опустошили цркву「. Након овога, око цркве је подигнут велики зид.^[3]

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1929. године^[4]:

Српски родови:

• Којићи (20 кућа, славе Св. Андреја). Досељени из Реткоцера код Медвеђе у првој половини 18. века. Исти су род са Коећевцима у селу Вратница код Тетова. У Вратницу дошли почетком 19. века. Први досељеник био је Никола Којић
• Ракићи (8 к, с. Св. Андреја). Досељени са Којићима из истог места.
• Вујићи (10 к, с. Св. Петку). Досељени са Којићима и Ракићима из истог места.
• Москићи (8 к, с. Св. Андреја). Досељени за Вујићима. Старина из истог места као код горњих, али су кратко време живели у Трнићевцу.
• Кутићи (2 к, с. Св. Николу). Досељени око 1770. године из нишког краја.
• Трнићи (4 к, с. Св. Николу). Пресељени из Шашара од зулума око 1800. године.
• Ђерекарци (4 к, с. Св. Ђорђа). Пресељени из Ђелекара од зулума.
• Ковачевићи (2 к, с. Св. Николу). Пресељени из Клокота око 1810. године.
• Фандићи (6 к, с. Св. Јована). Пресељени из Трпезе око 1830. године.
• Поповићи, Дикићи и Ванушићи са по једном кућом, пресељени из Гњилана 1919. године као бакали.

Православни Роми:

• Недељковић (1 к, с. Св. Василија). Пресељени из Горње Слатине око 1890. године.

Муслимански Роми:

• Мемишовићи (1 к) сељакали су се по Горњој Морави као ковачи.

Демографија

Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:

Демографија[5][6]
Година	Становника
1948.	667
1953.	745
1961.	758
1971.	813
1981.	883
1991.	775

Попис по националној припадности

Етнички састав према попису из 2011.‍[7]
Срби*			191	68,70%
Албанци			76	27,33%
Роми			3	3,23%
Остали			2	0,72%

• Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат.