Време (недељник)

За другу употребу, погледајте чланак Време (медијска кућа).

„Време” је српска медијска група која је најпознатија по томе што издаје политички недељник „Време”. Осим издавања политичког недељника, медијска група „Време” бави се и филмском и видео продукцијом,^[2] креирањем медијског садржаја на интернету и организацијом догађаја и конференција. Основана је у Београду октобрa 1990. године од стране групе новинара која је напустила недељник „НИН”, групе београдских дисидената, као и новинара „Борбе”.

Време

Насловна страна Времена из, 25. јануара 1997.
Тип	недељник
Главни уредник	Филип Шварм[1]
Оснивање	1990.
Језик	српски
Град	Београд
Земља	Србија
	0353-8028
Веб-сајт	www.vreme.com

Историјат

Драгољуб Жарковић је био оснивач „Времена”^[3] и његов главни уредник од 1991. године.

За Време је у његове прве три деценије писало више стотина новинара и јавних личности.^[4][5] Неки од најутицајнијих аутора који су својим радом обликовали Време и његову публику били су: карикатуриста Предраг Кораксић Коракс, колумниста Стојан Церовић, главни уредник Радио-телевизије Србије Ненад Стефановић био је новинар „Времена” 1990–2005. године; главна уредница „Политике” Љиљана Смајловић била је уредница спољнополитичке рубрике „Времена” 1992–1994; главни уредник Радио Београда Драган Радуловић радио је у „Времену” 1999–2000; Веселин Симоновић, главни уредник београдског вечерњег листа „Блиц”, био је уредник у „Времену”; амбасадорка Србије у ЕУ Роксанда Нинчић је суоснивач „Времена” и новинар тог недељног листа 1990–2000. године. Јована Глигоријевић, суоснивачица мреже Новинарке против насиља, била је заменица главног и одговорног уредника до 2023. године.^[6] Угледу „Времена” допринело је више истакнутих новинара међу којима је и Југ Гризељ, чије име носи награда за истраживачко новинарство и ширење разумевања међу народима.^[7]

Време реализује емисију Зумирање.^[8]

Додаци часопису

Од 1990, „Време” је издавало више додатака („Време новца”, „Време забаве”, итд.) и било је издавачка кућа, али се „Време књиге” издвојило и променило име у „Стубови културе”. У оквиру „Времена” једно време је излазила „Нова српска политичка мисао”, по издвајању дела редакције часописа „Политичка мисао”, а касније је тај часопис наставио да излази самостално. Године 1990. у оквиру „Времена” излазио је и културни магазин „Александрија”, који је касније наставио да излази самостално. „Време” је имало и међународно издање, под називом Vreme International, које је углавном било усмерено на српску дијаспору у Европи.^{[тражи се извор]}

Подмладак

Од 2019. do 2021. године, Време је имало и сајт намењен младима који се звао „Вугл”. „Циљ је да „Време” подмлади публику, а да „Вугл” произведе нове, свеже ауторе”, рекла је приликом оснивања главна и одговорна уредница Јована Глигоријевић.^[9]

Личност године

Уредништво недељника „Време”, почевши од 2001. године, бира личност године. Критеријум за избор је „позитиван допринос унапређењу друштвених институција у јавном интересу“.^[10] Досадашње личности године по избору „Времена” су:

• 2001: Божидар Ђелић, министар финансија у Влади Републике Србије,^[11]
• 2002: Млађан Динкић, гувернер Народне банке Југославије,^[12]
• 2003: Љиљана Раичевић, извршна директорка Сигурне женске куће у Подгорици,^[13]
• 2004: Расим Љајић, министар за људска и мањинска права у Влади Републике Србије,^[14]
• 2005: Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Републике Србије,^[15]
• 2006: Здравко Понош, начелник Генералштаба Војске Србије,^[16]
• 2007: Соња Лихт, председница београдског Фонда за политичку изузетност,^[17]
• 2008: Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница,^[18]
• 2009: Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије,^[10]
• 2010: Драган Ђилас, градоначелник Београда,^[19]
• 2011: Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније,^[20]
• 2012: Епископ липљански Јован,^[21]
• 2013: Бранко Кукић, писац и уредник часописа и издавачке куће Градац из Чачка,^[22]
• 2014: Оља Бећковић, глумица, новинарка и телевизијска водитељка,^[23]
• 2015: Саша Јанковић, правник и заштитник грађана Републике Србије (2007—2017),^[24]
• 2016: Иван Ивањи, књижевник и преводилац,^[25]
• 2017: Иван Меденица, српски позоришни критичари и театролог,^[26]
• 2018: Татјана Лазаревић, уредница портала коссев.инфо,^[27]
• 2019: Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду,
• 2020: Павле Петровић, економиста,^[28]
• 2021: Горан Марковић, редитељ,^[29]
• 2022: Никола Ковачевић, правник,^[30]
• 2023: Драган Бјелогрлић, глумац и редитељ,^[31]
• 2024: Побуњени студенти и студенткиње, „за назабележени демократски начин одлучивања, отвореност за дијалог и ненасилан начин борбе за јавни интерес упркос клеветама, провокацијама и физичким нападима” (први пут се признање додељује колективно).^[32]

Види још

• Списак новина у Србији