Вруточко четворојеванђеље

Вруточко четворојеванђеље је рукописна књига са краја XIII века.

Овај рукопис чуван је до XVIII века у манастиру Свете Тројице у Пљевљима. Касније је пренесено у манастир Светога Архангел Михала на Превлаци.

Од XIX века чува се у породици Поповић у селу Вруток, Гостивар, где га је 1937. године пронашао Радослав Грујић. Од тада се чува у Народној библиотеци у Скопљу. ^[1] У неким круговима се назива и по проналазачу, Грујићево четворојеванђеље.^[2]

Грујић га датира у 1375. годину, када је била најживља борба око патријаршијског престола у Пећи.

Исписан она пергаменту, уставном ћирилицом, величине 17,5 X 11,8 цм. Нису сачуване све странице, тако да није познат укупан број страница. На 6 листу спомиње се преподобни Ратко, вероватно Ратка крстјанина за кога је четворојеванђеље преписано. Текст је у целини подељен на Амонијеве и опширне главе, а остатке литургијске поделе потврђују речи „зачело「 и „конац「 у самом тексту и у великој мери је икавизиран. Први листови Матејевог, Марковог и Лукиног јеванђеља су изгубљени. Иза пописа опширних глава пред Јовановим јеванђељем налази се једна минијатура са симболом Јована јеванђелисте и пергаментном траком на којој је исписан почетак Јовановог јеванђеља друкчијим правописом него почетак Јовановог јеванђеља у самом тексту. Сачувана је заставица изнад глава јеванђеља по Јовану. Правоугаоног је облика и украшена је са три осмокраке звезде уоквирене двоструким прстеновима. ^[3]

Још једна заставица се налази изнад текста јеванђеља по Јовану. Украшена је са два супротстављена срца. Слична се заставица налази, такође на почетку истог јеванђеља, у Довољском јеванђељу.

У Врутачком јеванђељу иницијал П је украшен преплетима, као што и заставица има око централног мотива сличан орнамент. Ти орнаменти указују на повезаност са орнаментима бројних српских рукописа рађених ван Босне.