Гастропареза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Гастропареза или одложено пражњење желуца поремећај је у функционисању желуца у коме је нарушено нормално спонтано кретање мишића (мотилитет) па је потребан дужи период да овај дигестивни орган правилно испразни храну.
Узрок гастропарезе је обично непознат. Понекад је то компликација шећерне болести, или код неких особа компликација након операције или инфективне болести. Одређени лекови, као што су опиоиди, лекови против болова, неки антидепресиви и лекови за висок крвни притисак и антиалергици, могу довести до спорог пражњења желуца и изазвати сличне симптоме. Код пацијенат који већ имају гастропарезу, ови лекови могу погоршати њихово здравствено стање.
Гастропареза је праћена различитим симптома попут мучнине, повраћања, осећајем пуног желуца и спорог пражњења. Такође гастропареза може пореметити ниво шећера у крви и исхрану.
Како гастропареза може бити последица бројних проблема не постоји адекватан лек за гастропарезу, већ се медицински третман заснива на симптоматској терапији и промени у исхрани.
Remove ads
Патофизиологија желуца
Да би разумели гастропарезу, прво се мора схватити нормална функцију желуца. Горњи део желуца у коме се скупљају прогутана храна и течност, назива се фундус, Доњи део у коме се меље храна се назива антрум. Храна се меша напред-назад док се не разбије на мале фрагменте, а затим се гура у дуоденум.
У горњем делу желудац има пејсмејкер, одговоран за електрични талас који се шири кроз антрум, узрокујући да се он скупи, меље храну и избацује уситњене делове у дуоденум. Нормална брзина контракције је отприлике 3 пута у минути.
Код гастропарезе, електрични талас, из непознатог разлога, успорава напред наведене активности и желудац се ређе скупља остављајући храну у њему. У овом поремећају желудац се углавном ослања на киселе желудачне сокове и дигестивне ензиме да разгради храну и на гравитацију за пражњење желуца. Како ови механизмиу сами по себи нису много ефикасни, отуда и симптоми гастропарезе.[1]
Ако се храна предуго задржава у желуцу, то може изазвати тегобе и прекомерни раст бактерија услед ферментације хране. Такође, храна може да се стврдне у чврсте масе зване безоари који могу изазвати мучнину, повраћање и опструкцију. Безоари могу бити опасни ако блокирају пролаз хране у танко црево.[1]
Remove ads
Епидемиологија
Морбидитет
Иако је гастроптоза ретка болест која може да утиче на све узрасте и оба пола, све чешће се сусреће у клиничкој пракси као одложено пражњење желуца након акутне самоограничене вирусне инфекције у одсуству механичке опструкције,, која погађа и до 4% америчке популације.[1][2]
Полне и старосне разлике
Жене у 20-им и 30-им годинама подложније су одложеном пражњењењу желуца, и то према једној студији и до 4 пута више у односу на мушкарце.
Код деце трајање болести је краће, а ток болести блажи, док код адолесцената и одраслих, трајање клиничких симптома може бити веома продужено.[3]
Једна студија на 146 америчких пацијената са гастропарезом открила је да је просечна старост пацијената била 34 године са 82% погођених жена, док је друга студија открила да су пацијенти били млади или средњих година и до 90% су биле жене.[4][5]
Remove ads
Етиологија
Тачан узрок гастропарезе није познат, али се претпоставља да је повезан са поремећеном регулацијом нервних сигнал у трбуху, која настаје под утицајем разних чинилаца, тако да желудац не може адекватно да реагује на унети оброк хране.[6]
Врсте
Већина гастропареза се уклапа у једну од следећих категорија:
- идиопатска или непозната гастропареза, код које у више у 50% случајева није могуће утврдити узрок
- гастропареза повезана са некотролисано шећерном болести типа 1 или типа 2, у ко 30–50%, јер висок ниво шећер у крви може да оштети живце током времена.
- постхируршка гастропареза, која укључује желудац или друге органе за варење настаје као последица промена у нервним сигналима у трбуху. Јавља се у око 13% случајева.
- гастропареза због имуносупресије праћене вирусним инфекцијама које укључује и гастроинтестинални тракт,
- пролазна гастропареза код акутних болести било које врсте, као последица одређених третмана или уноса лекова који утичу на варење хране,
- гастропареза изазвана абнормалним обрасцем у исхрани. Симптоми су скоро идентични онима код ниског нивоа желудачне киселине,Зато већина лекара у терапијиа обично препоручује суплементацију хлороводоничне киселине пре него што пређу на инвазивне процедуре потребне за потврђивање оштећеног нерва.[6]
- гастропареза код карцинома, због неуропатије изазване хемотерапијом,[7]
- гастропареза у току процедура као што су целијакијски блокови,
- гастропареза у паранеопластичкој неуропатија или миопатија,
- гастропареза након алогене трансплантације коштане сржи.[8]
- гастропареза након уноса опоидних и антидепресивних лекова, и леков за алергије, заједно са онима за високи крвни притисак.[9]
- гастропареза код болесника са оболелом надбубрежном и штитном жлездом.[10]
- гастропареза повезана са болестима везивног ткива као што су склеродерма и неуролошка стањима као што су Паркинсонова болест и мултипла системска атрофија,[11] или као део митохондријалне болести.
- гастропареза изазвана уносом опиоиди и антихолинергични лекови могу изазвати гастропарезу изазвану лековима.
- гастропареза код прекомерног пушење цигарета.[9]
- гастропареза изазвана гастроентеритисом, мононуклеозом и другим болестима.
Фактори ризика
У факторе који могу повећати ризик од гастропарезе спадају:
- шећерна болест
- хирургија абдомена или једњака
- инфекција, обично вирусима. У многим случајевима, до тренутка када се пацијент јави лекару, вирус је прошао својим током и ниједан дефинитивни агенс се не може идентификовати. Неки вируси су ипак идентификовани; у једној студији 8 од 11 деце је било позитивно на ротавирус. Пролазно успоравање пражњења желуца може се развити након инфекције агенсима сличним парвовирусу и лајмском болешћу. Цитомегаловирус Епштајн-Бар вирус, вирус варичеле, вируси породице херпеса такође су окарактерисани као изазивачи гастропарезе. Механизам којим вируси изазивају гастропарезу је непознат, иако су вируси из породице херпеса неуротрофни и познато је да захватају желудац.[1]
- лекови који успоравају брзину пражњења желуца. Лекови који могу изазвати гастропарезу приказани су на овој табели:
| Клонидин | Литијум |
| Наркотички лек против болова | Блокатори калцијумових канала |
| Никотин | Лекови који садрже прогестерон |
| Трициклични антидепресиви | Агонисти допамина |
| Антациди који садрже алуминијум хидроксид |
- склеродермија - болест везивног ткива
- болести нервног система, као што су Паркинсонова болест или мултипла склероза
- неактивна штитна жлезда (хипотиреоза)
Жене имају већу вероватноћу да развију гастропарезу него мушкарци. Једно од могућих објашњење за овај налаз је тај да жене имају инхерентно спорије време пражњења желуца од мушкараца.[12] Предложена је и хормонска веза, јер симптоми гастропарезе имају тенденцију да се погоршају недељу дана пре менструације када су нивои прогестерона највиши.[13] Ниједна однаведених теорија није дефинитивно доказана.
Remove ads
Клиничка слика
Симптоми гастропарезе могу бити толико благи да су готово неприметни или пацијент може имати изражено повраћање са потпуним инвалидитетом и честим хоспитализацијама.
Најчешћи знаци и симптоми гастропарезе укључују:[9]
- мучнину, код 93% пацијената,
- повраћање, код 68% - 86% пацијената
- надимање и бол у стомаку, код 46% и 89% пацијената,
- осећај ситости након једења само неколико залогаја
- повраћање несварене хране поједене неколико сати раније
- рефлукс киселине
- промене нивоа шећера у крви
- недостатак апетита
- губитак телесне тежине и неухрањеност.
Један важан аспект који не треба занемарити у клиничкој слици је ментално здравље пацијента, јер гастропареза може бити веома фрустрирајући, а анксиозност, депресија и соматизација могу бити директно повезани са озбиљношћу болести.[2]
Класификација гастропарезе према озбињности, симптом има и терапији
Иако већина случајева гастроптозе улази у фазу опоравка у року од 12 месеци од почетних симптома, неки случајеви трају и дуже од 2 године.[1]
Remove ads
Дијагноза
Лекари користе неколико тестова како би помогли у дијагностици гастропарезе и искључили услове који могу изазвати сличне симптоме. Тестови могу укључивати:
Тестови пражњења желуца
Да би утврдили колико брзо желудац празни садржај, може се препоручити један или више ових тестова:
Ендоскопија горњег гастроинтестиналног тракта (ГИ).
Ендоскопска процедура се користи за визуелно испитивање горњег дела дигестивног система — једњака, желуца и почетка танког црева (дуоденума). Користи малу камеру на крају дугачке, флексибилне цеви.
Овај тест се такође може користити за дијагнозу других стања, као што су пептички улкус[18] или хипертрофична стеноза пилоруса,[19] који могу имати симптоме сличне онима код гастропарезе.
Ултразвук
Ултразвук или ултрасонографија је радиолошки тест који користи звучне таласе високе фреквенције за производњу слика структура унутар пацијентовог тела.[20]
Ултразвук може помоћи и у диференцијалној дијагностици, да се открију евентуални проблеми са жучном кесом или бубрезима који могу узроковати сличне симптоме.
Remove ads
Диференцијална дијагноза
Remove ads
Компликације
Гастропареза може изазвати неколико компликација, као што су:
Remove ads
Терапија
Терапија гастропарезе се заснива на:
- регулацији центара за гастропарезу
- хидратацији,
- манипулацији исхраном,
- суплементацији у исхрани,
- фармаколошкој терапији након гастродуоденалне или системске болести,
- искључивању штетних лекова из терапије,
- едукацији пацојената, која доводи до бржег упућивања у њихову болест и стога бржег лечења пацијената, што заузврат побољшава њихово здравље и квалитет живота, а самим тим и смањује трошкове здравствене заштите.[1]
Нутритивна подршка код гастропарезе почиње подстицањем оброка мањег обима, са ниским садржајем масти и мало влакана, и ако је потребно, течним калоријским суплементима. Пацијентима се препоручује да пију најмање 1 литар течности дневно у облику воде, воћних сокова или других напитака са ниским садржајем масти.
- Дијета за гастропарезу
Током периода акутне декомпензације, интравенска хидратација може бити неопходна. Јејуналепрувете за храњење се могу користити ноћу да допуне дневни унос и да осигурају да се лекови у потпуности апсорбују. Ове епрувете треба поставити или лапароскопијом или мини -лапаротомијом.
Улога декомпресије перкутаном ендоскопском гастростомијом (ПЕГ) се не примењује у гастропарези осим ако није праћена дилатацијом танког црева. Постављање перкутане ендоскопске јејуностомије (ПЕЈ) се не препоручује код пацијената који често повраћа.
Парентералну исхрану треба користити само накратко током хоспитализације и не треба је подстицати или одржавати у амбулантним условима са дијагнозом самогастропареза, због озбиљних компликација повезаних са њеном употребом.
Друге терапије укључују алтернативну медицину као што су акупресура, акустимулацију, ђумбир (кинески лек за мучнину и повраћање) и технике опуштања, посебно усмерене на опуштање фундуса желуца.
Remove ads
Трошкови лечења
Недавни извештај процењује трошкове стационарног лечења пацијенте са тешким обликом болести и до 7.000 УСД месечно, са просечним боравком у болници од 24 дана годишње.[3]
Прогноза
Прогноза гастропарезе је добра, иако у неким случајевима симптоми болести могу потрајати године до потпуног опоравка. А до опоравка овај компликовани поремећај са нејасном патогенезом и уским могућностима лечења, значајно утиче на квалитет живота пацијената.[1]
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads