Гајеве институције
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Гајеве институције (лат Gaii Institutiones) су уџбеник римског права, који је саставио римски правник Гај око 161. године.[1] Представљају најзначајнију збирку римског права које не припада Јустинијановим институцијама. Ово је уједно и најстарији сачуван уџбеник права у историји.[2]
Remove ads
Историја
Гајеве институције су подељене у четири књиге које је аутор називао "commentarii", и процењује се да су објављене 161. године.[1] Гајеве институције су у Старом риму коришћене ако уџбеник за образовање правника.[3]
Источноримски цар Теодосије II и западноримски цар Валентинијан III 426. године су донели Закон о цитирању, који је Гајева дела из још четворицу римских правника учинио правно обавезујућим за судове.[4]
Гајеве институције су извршиле велики утицај на састављање уџбеника Јустинијанове институције пар векова касније, када се комисија која је била задужена за израду користила Гајевим институцијама.[2]
Након Јустинијанових институција су изгубиле на значају, и дуго времена су се сматрале изгубљеним све док немачки историчар Нијебур у Верони 1816. године није открио сачувани примерак из касног петог века.[1]
Remove ads
Садржај
У Гајевим институцијама је извршена систематска подела права по принципу трипартиције, где је право подељено на оно које се односи на лица, ствари и тужбе (лат personae-res-actiones).[1] Принцип трипартиције је прихваћен као основа за излагање правне материје у раним буржоаским кодификацијама права.[3] Овај принцип поделе права је и данас у употреби у многим правним уџбеницима.
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads