Главоношци

{{automatic taxobox | name = Главоношци | image = Cuttlefish.jpg | image_width = 200px | taxon = Cephalopoda | authority = , 1797 | subdivision_ranks = поткласе са редовима | subdivision = поткласа Nautiloidea

• †Plectronocerida
• †Ellesmerocerida
• †Actinocerida
• †Pseudorthocerida
• †Endocerida
• †Tarphycerida
• †Oncocerida
• †Discosorida
• Nautilida
• †Orthocerida
• †Ascocerida
• †Bactritida

поткласа †Ammonoidea

• †Goniatitida
• †Ceratitida
• †Ammonitida
  

поткласа Coleoidea

• †Belemnoidea
  • †Aulacocerida
  • †Belemnitida
  • †Hematitida
  • †Phragmoteuthida
• Neocoleoidea
  • Sepiida
  • Sepiolida
  • Spirulida
  • Teuthida
  • Octopoda
  • Vampyromorphida

}} Главоношци (лат. ) су мекушци које карактерише билатерална симетрија и код којих се од стопала образују ручице и мишићни левак. Већина главоножаца има редуковану или сасвим закржљалу љуштуру, која као рудимент постоји у унутрашњости тела (нпр. сипина кост). Једини облик са спољашњом, спиралном љуштуром је наутилус за кога се сматра да је стар око 350 милиона година. Припадају им мекушци који живе искључиво у морима. Представљају једну од најнапреднијих група међу бескичмењацима.

Њихово тело је грађено од:

• главе, на којој се налазе ручице и мишићни левак које опкољавају усни отвор;
• трупа, у коме је утробна кеса у којој су унутрашњи органи.

Број ручица око усног отвора је 8, 10 или више. Ручице су мишићни и јако покретљиви органи, који по унутрашњој површини имају пијавке. Код главоножаца стопало као посебан орган не постоји, оно је преобраћено у левак и ручице.^[1]

Према броју ручица главоношци се могу поделити на:

• октоподи (), који имају осам једнаких ручица.^[1] Међу октоподима је најпознатији род хоботница () чији представници су међу највећим бескичмењацима
• декаподи (), који осим осам једнаких ручица имају и две дуже ручице нарочитог облика. Ове две ручице леже латерално и завршавају се на врху лоптастим проширењима, на којима се налазе пијавке^[1]. Познатији родови декапода су сипа () и лигња ().

Нервни систем код главоножаца се састоји од неколико ганглија. Највеће нервне масе у њиховом телу су очне ганглије (лат. ), које представљају задебљање очних живаца и стоје у вези са можданом ганглијом. Од чулних органа, осим очију имају и статоцисте и чуло мириса.^[1]

Крвни систем код главоножаца је доста сложен. Осим једног телесног срца, они имају још два (у неким случајевима још четири) шкржна срца. Срце лежи сасвим позади и помоћу две (односно четири) шкржне вене прима артеријску крв из шкрга. Од срца крећу артерије, које крв спроводе по телу. Венска крв се преко две (односно у неким случајевима четири) шупље вене доводи у шкрге, и свака од ових вена се проширује у по једно шкржно срце, које својим пулсирањем потискује венску крв у орган за дисање.^[1]