Глен Клоус
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Глен Клоус (енгл. ; Гринвич, 19. март 1947) америчка је глумица. Осам пута је номинована за Оскара: четири пута за најбољу главну и четири пута за најбољу споредну глумицу. Држи рекорд као глумица са највише номинација без Оскара. Такође, добитница је три Еми и три Тони награде. Најпознатија је по улогама маркизе де Мертеј у драми Опасне везе, психопате Алекс Форест у трилеру Фатална привлачност, као и Круеле де Вил у комедији 101 Далматинац.
.jpg)
Remove ads
Каријера
Филм
Клоусова је прву представу одиграла 1974. а прву улогу на филму добила је 1982. Била је то драма Свет по Гарпу, снимљена према истоименој књизи. Следеће године играла је у комедији Велика језа редитеља Ларија Каздана, а 1984. у спортској драми Природно са Робертом Редфордом. За сва три филма била је номинована за Оскар за најбољу споредну глумицу, те је врло рано постала тражена и цењена у Холивуду. Две најпознатије улоге у каријери одиграла је 1987. и 1988. године. Прва је била улога Александре Форест, опсесивног и суровог убице у филму Фатална привлачност. Овај лик проглашен је за једног од десет највећих филмских негативаца двадесетог века. У филму Опасне везе тумачила је лик окрутне маркизе де Мертеј. За обе улоге била је номинована за Оскар за најбољу главну глумицу, али није освојила ниједног. За улогу у Фаталној привлачности била је у конкуренцији за Златни глобус, а за улогу у Опасним везама за Награду BAFTA. Иако је већ на самом почетку каријере имала пет номинација за Оскара и велики број понуда, почела је да бира мање и споредне улоге, те је њена филмска каријера почела стагнирати. Тек 1996. постала је светски позната по улози Круеле Девил у блокбастеру 101 далматинац. Године 2011. Клоусова је завршила филм Алберт Нобс на коме је радила десет година. Осим што глуми у филму, аутор је сценарија за филм те га је и режирала. У филму тумачи улогу жене која, да би преживала у свету мушкараца у деветнаестом веку, ради прерушена у батлера, господина Алберта Нобса. Клоусовој је овај филм донео позну славу, и многи су га наводили као круну њене каријере. За маестрално извођење господина Нобса, Глен је била у конкуренцији за Награду Удружења глумаца, Награду Удружења критичара, Златни глобус и Оскар за најбољу главну глумицу[потребна одредница] 2011. године.
Телевизија
На телевизији је дебитовала 1975. у мањој улози у серији Правила игре. Године 1984. играла је главну улогу у драми за коју је била номинована за Златни глобус за најбољу глумицу у мини–серији као и за прву награду Еми. Седам година касније прихватила је улогу Саре у ТВ–серији , а 1993. главну улогу у ТВ–филму . За обе улоге је била номинована за награду Еми, али награду је добила две године касније, за улогу у серији . Исте године позајмила је глас Мони Симпсон у анимираној серији Симпсонови. Играла је и у драми , емитованој 1997, за коју је поново била номинована за Еми. Улоге у серијама и ТВ–филмовима деведесетих одржавале су популарност коју је стекла са улогама у филмовима из 80-их. Године 2002. глумила у неколико епизода серије Вил и Грејс и била је у конкуренцији за награду Еми за најбољу гостујућу глумицу. Следеће године је после скоро двадесет година награђена Емијем за изведбу Елеоноре Аквитанске у историјској драми . Најуспешнија и најнаграђиванија серија у којој је глумила била је Опасна игра из 2007. За улогу у тој серији награђена је Златним глобусом и Наградом Удружења глумаца за најбољу главну глумицу у серији, као и са два Емија – 2008. и 2009.
Remove ads
Филмографија
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads