Глицерије

Глицерије (око 420 — после 480) је био цар Западног римског царства током 473. и 474. године.^[1] Касније је био епископ. Глицерије је био високи дворски службеник на двору у Равени, када га је Бургунђанин Гундобад поставио на царски престо (упражњено после смрти Олибрија) негде почетком марта 473. године. Гунодбад је био у прилици да постави цара јер је Рицимер, који је то до тада чинио, изненада умро. Глицерије је био само Гундобадов службеник, и никада није био признат од стране Лава I, византијског цара.^[2]

Глицерије
Император Глицерије
Пуно име	Флавије Глицерије Август
Датум рођења	око 420.
Место рођења	Далмација,
Датум смрти	после 480.
Место смрти	Далмација,
Западноримски цар
Период	март 473. — јун 474.
Претходник	Олибрије
Наследник	Јулије Непот

Можда је Глицеријева владавина одложила коначни пад Западног римског царства. Наиме, када су Остроготи, тада у Илирику, послали своје трупе у Италију 473. године, Глицеријева војска је успела да одбије тај напад.^[1] Глицерије је у стварности владао само над северном Италијом. Без обзира на овај успех, Лав I није био спреман да Глицерија призна и именовао је свог рођака Јулија Непота за цара на Западу. Стога, за Глицерија се једва може рећи да је био цар, а не узурпатор. Јулије Непот је са великом војском коју је добио од Лава испловио из Далмације и упловио у Остију у јуну 474. године. Глицерије није пружао отпор и одмах се предао.^[2]

Можда као награду што није покренуо рат против њега, Јулије Непот је дозволио Глицерију да постане епископ у Салони, граду у Далмацији. Касније су се Глицерије и Јулије Непот опет срели јер је убрзо нови цар морао да потражи уточиште у овој провинцији. По једној вести, Глицерије је био укључен у заверу против Непота и која се завршила његовом смрћу у мају 480. године.^[1] Највероватније, прави инспиратор убиства био је Одоакар, варварски краљ Италије. Наводно је после тога Одоакар именовао Глицерија за епископа у Милану.^[2]

Олибрије

Западноримски цареви 473—474.

Јулије Непот