Глотални оклузив

From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

Глотални оклузив (енгл. ) или глотални плозив (енгл. ) je сугласник који је присутан у мноштву језика. Изговор овог гласа подразумева опструкцију ваздушне струје у глотису. У Међународној фонетској абецеди, означава се симболом [ʔ].

Услед опструкције ваздушне струје у глотису, гласне жице престају да вибрирају или се број њихових вибрација смањује и оне постају нерегуларне, што прати и пад у њиховом интензитету.[1]

Remove ads

Глотални оклузив у енглеском језику

Замена гласа /t/

У енглеском језику се глотални оклузив јавља као отворени фонемски спој (јунктура) између два самогласника[2] и као алофон фонеме /t/ у процесу глотализације гласа /t/.

Глотални оклузив се највише везује за британски енглески и то за дијалекат Кокни, чија је главна карактеристика управо употреба овог гласа у међувокалној позицији унутар речи.

Иако глотални оклузив не представља фонему енглеског језика и не записује се, јавља се готово у свим дијалектима енглеског као алофон гласа /t/ када се он налази на крају слога.

У америчком енглеском, /t/ углавном није аспировано на крају слога када му претходи самогласник или када му следе ненаглашени самогласник и назал /n/. Ова појава се описује као „задржано /t/”, где језик зауставља ваздушну струју ослањајући се на алвеоларни гребен, али не долази до праска који је типичан за плозиве. У одређеним деловима Сједињених Америчких Држава, као што су државе Средњег Атлантика постоји тенденција међу млађом популацијом да се овакво „задржано /t/” замени у потпуности глоталним оклузивом. Сматра се да је могуће да је ова појава потекла из афроамеричког вернакулара који се говори у Њујорку.[3][4]

Уметање пре вокала на почетку речи

Већина говорника енглеског језика у данашње време користе глотални оклузив пре самогласника којим почиње нова реч, потово како би нагласили реч или фразу коју изговарају. На овај начин говорник „напада” самогласник глоталним оклузивом (енгл. ).[5] У стандардном британском изговору, глотални напад на самогласник се користи како би се одређена реч нагласила. Међутим, у данашње време, он се користи и за раздвајање две речи, поготово ако се прва реч завршава глоталним оклузивом.[6][5][7]

Remove ads

Референце

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads