Гојник

Гојник (грч. ) је био српски кнез из друге половине IX века који је припадао династији Властимировића и најмлађи син њеног родоначелника, кнеза Властимира.^[1][2]

Гојник
Стилизовано знамење са печата Гојниковог брата, кнеза Стројимира из 9. века
Пуно име	Гојник Властимировић
Датум рођења	9. век
Место рођења	Кнежевина Србија
Датум смрти	9. век
Потомство	Петар Гојниковић
Родитељи	Властимир
Династија	Властимировићи
Кнез-савладар у Кнежевини Србији
Период	око 860 — око 870
Претходник	Властимир

Након очеве смрти (око 851. године), он је са старијом браћом (Мутимиром и Стројимиром) преузео власт у Србији. Они су заједничким снагама одбили напад суседних Бугара, али је касније дошло до сукоба међу њима из којих је Мутимир изашао као победник, док су млађа браћа заробљена и послата у Бугарску као заробљеници.

Гојников син Петар, рођен почетком осме деценије IX века, спада међу прве српске принчеве који носе хришћанска имена, због чега се сматра да су Гојник и његова браћа у то доба примила хришћанство. Сам Петар је касније преузео власт у Србији (око 892. године) и владао њоме више од две деценије.

Види још

• Петар Гојниковић
• Властимировићи
• Историја српског народа пре Немањића