Limes Sorabicus

„Граница према Србима“ (лат. ) средњовековни је назив за границу насталу 805. године, у време франачког цара Карла Великог, који ју је и утврдио, а трајала је до 11. века. Служила је за економско, војно и етничко раздвајање између Срба и Германа у Франачкој. У то време становништво које је граничило са Франачком „...називало се једним од најстаријих, чак и најархаичнијих имена у целом словенском свету: њихово заједничко име било је Серб и то не у множини, већ као назив целе заједнице коју су сачињавали.“^[1]

Limes Sorabicus са франачким упориштима

„Граница према Србима“ пружала се дуж Лабе, од севера на југ, те дуж Зале и Дунава. Настала је као последица навале Авара у трећој деценији 6. века, који су потискивали Словене ка западу. Неки аутори сматрају да је у том раздобљу тај предео био напуштен од стране Германа, те да због тога постоји мноштво словенских топонима на тлу источне Немачке, од којих многи указују на присуство племена Срба,^[2] чији један део је опстао и до данас под именом Лужички Срби, док је други део у 7. веку установио другу Србију на Балкану.^[3][4]

Иако нас франачки извори обавештавају о жестоким сукобима између Срба/Словена и Франака, границом се и често слободно пролазило, јер су додири Германа и Словена били учестали и не увек непријатељски.^[5]

Галерија

• 
  Назив мапе: Słowiańszczyzna zachodnia i Germania w VI-IX wieku po nar. Chr.