Липљанска епархија

Липљанска епархија, касније позната и као Грачаничка епархија, односно Новобрдска епархија, древна је епархија Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Грачаници код Липљана. Обухватала је средишње делове косовске области. Први помени посебне епископије на том подручју потичу већ из 4. века (античка Улпијанска епископија), а последњи из средине 18. века. Прошлост ове епархије и њеног подручја дели се на три историјска раздобља: античко, средњовековно и нововековно.^[1]

Српски православни манастир Грачаница, средиште древне Липљанске епархије

Историја

Археолошки остаци ранохришћанске базилике у античкој Улпијани

Првобитна Улпијанска епископија постојала је већ током позноантичког периода, са седиштем у античкој Улпијани (лат. ), а почевши од 535. године налазила се под јурисдикцијом Архиепископије Јустинијане Приме. Иако је пропала почетком 7. века, касније је обновљена и почевши од 1019. године налазила се у саставу Охридске архиепископије. Током 11. и 12. века, подручје ове епископије било је поприште честих српско-византијских сукоба. Српској држави је коначно прикључено у време владавине Стефана Немање (1166-1196). Почевши од 1219. године, епископија се налази у саставу Српске архиепископије, а након проглашења Српске патријаршије (1346), липљански епископи су добили и почасни наслов митрополита.^[2]

Грачанички октоих (петогласник), једино познато издање Грачаничке штампарије (1539)

Седиште средњовековне епископије првобитно је било у Липљану, а потом у оближњем манастиру Грачаници. Под њу је потпадао и чувени рударски град Ново Брдо. Архијереји ове епархије су названи липљански, односно грачанички или новобрдски, а у 18. веку и косовски.^[3]

Средином 15. века, целокупно подручје Липљанске епархије потпало је под османску власт и укључено у састав Вучитрнског санџака.^[4][5] У седишту ове епархије, у манастиру Грачаници, основана је 1539. године српска ћириличка Грачаничка штампарија, у којој је приређен чувени Грачанички октоих.^[6][7][8] Потоњи липљански митрополит Пајсије Јањевац изабран је 1614. године за српског патријарха.^[9]

Епархија је тешко пострадала крајем 17 века, у време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем III, а последњи пут се помиње средином 18. века. Један од последњих липљанских, односно грачаничких или косовских митрополита Василије Јовановић-Бркић (1756-1758) изабран је 1763. године за српског патријарха.^[10]

Након укидања, подручје Липљаснке епархије прикључено је суседној Призренској епархији.

Липљански епископи и митрополити

Списак познатих епископа и митрополита Липљанске епархије

• Мавројан (13. век)
• Варнава (13. век)
• Сава (13. век)
• Јован (13. век)
• Антоније (почетак 14. века)
• Игњатије (прва половина 14. века)
• Теодор (средина 14. века)
• Симеон (око 1383-1388)
• Дионисије (прва половина 15. века)
• Доситеј (прва половина 15. века)
• Венедикт Цреповић (око 1455.)
• Никанор (око 1530.-1545.)
• Дионисије (око 1570.)
• Василије (око 1587.-1598.)
• Пајсије Јањевац (1612-1614)
• Лонгин (око 1616)
• Василије Јовановић-Бркић (1756-1758)

Види још

• Викарни епископ липљански
• Жичка архиепископија