Грађанска драма
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Грађанска драма (франц. drame bourgeois) је позоришни жанр створен у XVIII веку на принципу који су развили Мариво, Дидро и Бомарше. Грађанска драма се даје као посредник између комедије и трагедије, у којој се појављују ликови из буржоазије. Она истражује природност на штету веродостојности какву је установио класицизам.
Порекло
Грађанска драма одговара на нови укус века који напушта трагедију и више не цени велики смех фарсе. Концепт није нов јер је Жан Бретог (Jean Bretog), својом „Француском трагедијом” (Tragédie française) из 1571, наводно већ „пре Дидроа створио грађанску трагедију”.[1] „Плачљива комедија” (La comédie larmoyante) коју је написао Пјер-Клод Нивел де Ла Шосе (Pierre-Claude Nivelle de La Chaussée) је Дидроу припремила пут, изражавајући његов двоструки циљ: да покрене гледаоца и задовољи његове моралне захтеве.
У свом спису „Разговори о Ванбрачном сину” (« Entretiens sur Le Fils naturel »), Дидро први пут говори о грађанској драми, коју назива „озбиљним жанром”.
Remove ads
Одлике
Иако је истовремено и комедија и трагедија, грађанска драма не меша жанрове, већ од њих позајмљује више начина тона. Дидро истиче колико би било недоследно мешати, у истој композицији, нијансе комичног и трагичног жанра: „Добро упознајте склоност својих тема и својих ликова”, саветује он ауторима, „и следите је...”
Грађанска драма се такође одликује:
- одбијање јединства времена и места;
- преимућство истине над веродостојношћу;
- велика блискост са забринутошћу времена;
- значај емпатије да би се изазвала дидактичка функција кроз емоцију;
- прелаз са приказивања ликова на друштвене околности;
- романескни дух;
- извесна склоност ка патетици и преувеличавању;
- важност пантомиме.
Са сценске тачке гледишта, грађанска драма је 1759. напредовала захваљујући уклањању клупа одређених за публику које су налазиле на сцени. Такође, разграничење између сцене и гледалаца постало веће. Ово разграничење је наглашено и присуством рама и завесе. Поред тога, украси су направљени са великим стремљењем ка реализму (гледалиште) и под је благо нагнут да нагласи то гледалиште.
Нагласак је такође и на глумцима. Према Дидроу, није природно у великим тренуцима емоције рецитовати неки лирски текст. Он верује у врлине пантомиме, односно пре у делању, него у речима у тим изразитим тренуцима. Дидро такође скицира једну од првих теорија о глумцу.
На неколико тачака, грађанска драма је у великој мери утицала на популарни жанр мелодраме у XIX веку.
Remove ads
Повезана дела
- Џорџ Лило, „Лондонски трговац” из 1731. (George Lillo, "The London Merchant")
- Мариво, „Мајка повереница” из 1735. (Marivaux, « La Mère confidente »)
- Едвар Мур, „Гејмстер” из 1753. (Edward Moore, "The Gamester")
- Лесинг, „Госпођица Сара Сампсон” из 1755. и „Емилија Галоти” из 1772. (Lessing, „Miss Sara Sampson“, et „Emilia Galotti“)
- Мариво, „Верна жена” из 1755. (Marivaux, « La Femme fidèle »)
- Дени Дидро, „Ванбрачни син” из 1757, „Отац породице” из 1758, и „Парадокс о глумцу”, есеј објављен 1830. (Denis Diderot, « Le Fils naturel », « Le Père de famille », et « Paradoxe sur le comédien », essai)
- Седен, „Филозофија без знања” из 1765. (Sedaine, « La Philosophie sans le savoir »)
- Бомарше, „Мајка кривац” из 1792. (Beaumarchais, « La Mère coupable »)
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads