Грађење речи

Грађење или творба речи је део науке о језику који проучава правила грађења нових речи.^[1][2] Грађење речи је један од начина на који се богати речник језика. Грађење речи је везано за три језичке дисциплине: морфологијом, лексикологијом и стилистиком, а предмет изучавања је јединство облика речи, са њиховим значењем и употребом у одређеном контексту.^[3]

Подела речи према постанку

У грађењу речи могу да учествују^[2]:

• корен речи, као најмањи значењски део, носилац је основног значења речи
• основа за даљу творбу речи
• суфикси, односно наставци за творбу речи
• префикси, односно творбене морфеме се додају на почетак речи

Према свом постанку, све речи се могу поделити на^[2]:

• просте речи — ако нису настале од других речи нити могу да се раставе на мање делове који би имали значењску или обличку везу са другим речима. То су немотивисане речи и њихови гласовни скупови који не садрже друге речи, нису у вези материјом. Служе за грађење других речи.^[1]
• изведене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају.^[1] Настају додавањем суфикса.
• сложене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају.^[2][1] Настају додавањем префикса на основу или спајањем две или више речи^[4]

У новије време се као заједнички назив за сваку реч добијену творбом употребљава термин „твореница“, неологизам настао пре више деценија као синоним за творбену реч.^[5][а]

Породица речи

Изведене и сложене речи, заједно са кореном речи од које су постале, чине „породицу речи“. На пример^[б][6]:

• род, родбина, родитељ, родити, породилиште, народ, рођендан
• вод, водити, наводити, изводити, вођа, разводити, разводник, водитељ, одвод

Неке речи могу да имају заједнички корен, али да не припадају истој породици:

• вода, воден, водњикав, низводно, узводно, разводњено, водостај, водомер

Начини грађења речи

Речи које су саграђене од других речи могу настати различитим начинима грађења^[2].

• извођење — за добијање изведених речи
• слагање — за добијање сложеница
• комбинована творба — истовремено слагање и извођење речи
• творба претварањем једне речи у другу

Извођење

Извођење или деривација речи врши се додавањем наставака, односно суфикса на творбену основу. Речи које настају извођењем речи називају се изведене речи^[2] или изведенице^[4]. Додавање наставака извођењем, реч може да добије ново значење, које је везано за творбену основу, а новонастала реч може да припада истој или сасвим другој врсти речи.^[2]

Слагање

Слагање је творба речи којом се добијају сложене речи или сложенице. Врши се срастањем двеју или више посебних речи или додавањем префикса. Разликују се два начина слагања речи^[7]:

• просто срастање:
  • спајањем двеју именица (бео + град -> Београд)
  • спајањем именице и глагола (дан + губити -> дангубити)
  • додавање различитих префикса (до-, из-, на-, не-, о-, об-, од-, по -, с-, уз-) испред глагола гради се велики број нових глагола:
    • до + писати -> дописати, до + купити -> докупити, по + купити -> покупити
    • на + писати -> написати, на + купити -> накупити, по + купити -> покупити
    • по + писати -> пописати, по + купити -> покупити, по + цепати -> поцепати
• срастање творбених основа са спојним самогласником (вокалом):
  • слова о (север + о + запад -> северозапад, нов + о + градња -> новоградња)
  • слова е (оц + е + убица -> оцеубица

Комбинована творба

Комбинована творба је комбинација (деривација) и слагања (композиција).^[4]:

• риб + о + лов + ац -> риболовац
• миш + о + лов + ка -> мишоловка
• Јоксим (мушко име) + о + вић -> Јоксимовић
• тро + бој + ка -> тробојка

Претварање

Претварање једне у другу врсту речи најчешће се врши на више начина^[8]:

• поименчавањем придева, односно претварањем придева у именице
• попридевљавањем глаголских придева и прилога
  • додавањем суфикса -ла, -ло (избледео -> избледела, избледело)
  • додавањем суфикса -на, -но (печен -> печена, печено )
  • додавањем суфикса -ћа, -ће (растући -> растућа, растуће)
  • додавањем суфикса -вша, -вше (бивши -> бивша + бивше)
• претварањем придева у прилоге (Река тихо тече.)

Напомене

1. Према увиду Друштва за српски језик и књижевност термин „твореница“ сачинио је хрватски лингвиста Стјепан Бабић.^[5]
2. У речима рођендан и вођа слово д је гласовном променом прешло у ђ