Грекање

From Wikipedia, the free encyclopedia

Грекањеmap
Remove ads

Грекање (мак. Грекање) је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Грекање припада општини Маврово и Ростуша.

Укратко Грекањемак. Грекај, Административни подаци ...
Remove ads

Географски положај

Насеље Грекање је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 45 km западно.

Село Грекање се налази у горњем делу високопланинске области Река. Насеље је положено високо, на источним висовима планине Кораб. Источно од насеља тло се стрмо спушта у клисуру реке Радике. Надморска висина насеља је приближно 1.100 метара.

Клима у насељу је планинска.

Remove ads

Историја

До почетка 20. века Грекање је било цело албанско, али је 1/3 њих било православне вероисповести. Иван Јастребов је записао да у свим селима Велике и Мале Реке, житељи и муслиани и хришћани говоре словенско-македонским наречјем. Само житељи села Жужње, Бибање и Грекај (Грекане) говоре арнаутски. Јастребов пише: На моју велику жалост, пре мојега путовања овамо, поверовао сам на реч људима који воле да откривају туђе мане, који ме увераваше да хришћани наводно не знају други језик сем арнаутски. Тако је и штампано у мојим Податцима (Податци за историју српске цркве, стр. 130.). Био сам запрепашћен када сам на лицу места чуо где ни хришћани ни "Турци" другог језика сем словенско-македонскога не знају. Мушкарци су због општења са Арнаутима на једвите јаде научили арнаутски језик па и понеке жене, али у куи свих Речана нема другог језика до словенско-македонског. Мушкарци су живећи због посла и у Бугарској, већи део године, научили и бугарски и код куће су, мало по мало уносили бугарски жаргон. Муслимани Реке се од хришћана не разликују и не задају им проблеме, за разлику од Арнаута Дебарске нахије и Малесије.[1]

Remove ads

Становништво

По попису становништва из 2002. године Грекање је имало 20 становника.

Претежно становништво у насељу су Албанци (100%).

Већинска вероисповест у насељу је ислам. До почетка 20. века 1/3 мештана је била православне вероисповести.

Види још

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads