Далеминци

Далеминци или Гломачи (глсрп. , лат. ) је лужичкосрпско племе, које је живело у средњем току Лабе.

Карта Лужичких племена у VIII—X века^[1][2][3]

Л. Нидерле је сматрао да су разлози за промену имена Далеминаца су тајанствени. Могуће је да су на територији древних Далеминаца касније узнапредовали су Гломачи, па је старо име замењено новим.^[4] Лингвиста О. Трубачов је сматрао да етноним Далеминци има илировенетско порекло: од илирског — „овчији (пастири)”. ^[5] Археолог В. Седов је сматрао да је етноним Далеминци припада племену прашко-корчакског порекла, а име Гломачи је повезано са Словенима рјусенске културе, који су се преселили овде касније.^[6]

Историја

Далеминци су први пут споменути 805. године, кад су поражени од Франака, а њихов краљ Семела је требало да преда таоце.^[7] Далеминци су живели у плодном подручју између река Гросе Редер и Фрајбергер Мулде, између данашњег Мајсена и Штреле. Њихова насеља су се налазила поред Лабе и западних притока Мулдеа близу Гриме.^[8] Далеминци су били одвојени од суседних племена дубоким шумама.^[7] Од 11. века насеља Далеминаца су се проширивала према северу и истоку, јужна граница њихове територије била је стална. Западно подручје поред Гриме у 10. веку су добили Хутичани. Према „Баварском географу” средином 9. века Далеминци (Talaminzi^[9]) имали су 14 градина. Племенски центар почетком 10. века била је градина Гана (споменута 929. године).^[8] Далеминци су имали врсту коњаника (), који се помињу од друге половине 10. века.^[10] Мерсебуршки бискуп Титмар је извештавао да је племе Гломача обожавало језера и изворе, и прорицало на обали светог језера код Ломацша уз помоћ крви и пепела.^[11]

Борба са Францима и Немцима

У 9. и 10. веку током 70 година Далеминци су се бранили од источнофраначких и саксонских освајача.^[12] Диденгофенским капитуларом 805. године Карло Велики је забранио продају оружја у земље Словена и Аварима, као и војни походи против Чеха и Геневара источно од Магдебурга и у земљу Далеминаца ().^[13] Од 850. године Далеминци, заједно с неким другим лужичкосрпским племенима, били су независни и политички самостални.^[14] Од 883. године већина лужичкосрпских племена источно од Залеа током 12 година била су део Велике Моравске, којој су платила данак.^[15] У другој половини 9. века учествовали су у устанцима лужичкосрпских племена.^[16] Саксонски војвода Хенрик без успеха борио се против Далеминаца 905. и 906. године.^[17] Године 929. Хенрик напао је Далеминце: после двадесетодневне опсаде племенског центра Гане, његово одрасло становништво било је потпуно убијено, а жене и деца су одведени у ропство. Овај напад је сломио моћ Далеминаца.^[12] Исте године, да појача своју моћ, Хенрик I основао је на обали Лабе тврђаву Мајсен, која је требало да постане упориште за будуће походе у земљу Лужичких Срба.^[18] Од тада је почело укључивање Словена у Мајсенску марку.^[7] Године 971. Далеминци, заједно с Нижанима, Милчанима и Лужичанима, платили су десетину Мајсенској епископији робовима.^[19]

Око 1500. године језик Далеминаца је потиснут немачким колонистима.^[7]

• 
  Далеминци-Гломачи на карти лужичкосрпских племена 9. и 11. века
• 
  Далеминци средином 9. века према „Баварском географу”
• 
  Место, где је некад било свето језеро Далеминаца —