Демократски савез Косова

Демократски савез Косова (алб. ) је најстарија политичка странка у Републици Косово,^[а] као и једна од три највеће странке поред Демократске партије Косова и Самоопредељења.

Демократски савез Косова
Скраћеница	ДСК (енгл. )
Председник	Љумир Абдиџику
Шеф посланичке групе	Арбен Гаши
Оснивач	Ибрахим Ругова
Основана	23. децембар 1989.; пре 35 година (1989-12-23)
Седиште	Приштина
Идеологија	либерални конзервативизам[1][2] друштвени конзервативизам[3]
Политичка позиција	десни центар
Европско чланство	Европска народна странка (посматрач)[4]
Боје	црвена   црна
Скупштина	20 / 120
Председници општина	9 / 38
Скупштине општина	209 / 994
Застава странке
Веб-сајт

Контроверзе

Бивши вођа странке Иса Мустафа поднео је преко 70 случајева тужиоцу због наводне злоупотребе положаја док је био градоначелник Приштине.^[5] Сви ови предмети су одбачени од надлежних тужилаца јер бивши градоначелник није имао везе са поднетим случајевима. Бивши министар културе Астрит Харакија оптужен је за злоупотребу положаја током 2004—2007, као и за учешће у великој шеми за продају шенгенских виза са другим страначким званичником Укеом Руговом.^[6] Осумњичен за корупцију је и актуелни посланик Насер Османи због наводних прекршаја док је био у одбору Косовске агенције за приватизацију. Он се кандидовао и изборио место у Скупштини упркос оптужбама.^[7] Бивши председник општине Обилић Мехмет Краснићи је под истрагом због злоупотребе службеног положаја.^[8] Краснићи је проглашен невиним по оптужбама.^[9]

Бивши посланик ДСК Уке Ругова, син покојног председника Ибрахима Ругове, оптужен је за наводну умешаност у визну превару од стране Мисије Европске уније за владавину права на Косову.^[10] Косовско специјално тужилаштво подигло је оптужницу против Укеа Ругове и низа других особа повезаних са ДСК због наводне преваре у вези са италијанским визама.^[10] Полиција ЕУЛЕКС-а први пут га је ухапсила у фебруару 2014. када је био посланик Скупштине, а према оптужници, Уке Ругова је предводио криминалну групу која је фалсификовала путне исправе за косовске држављане.^[10]

У октобру 2020. Влада Авдухала Хотија је израдила план опоравка од пандемије ковида 19 који је пружио помоћ предузећима. На списку коју је сачинио министар финансија, рада и трансфера Хекуран Мурати, укупно 50 предузећа је имало користи од 60 милиона евра од пакета за опоравак који је израдила Влада Хотија. План опоравка је подстакао велике предузетнике уместо малих, је добила преко 860 хиљада евра, Рамиза Кељмендија преко 675 хиљада евра, преко 335 хиљада евра и преко 307 хиљада евра. У плану опоравка нашло се и предузеће за обезбеђење која је у власништву Бесника Берише, бившег саветника Исе Мустафе када је био премијер Косова, а оно је добило преко 100 хиљада евра.^[11]

Списак председника

#	Председник		Рођење—смрт	Почетак мандата	Завршетак мандата	Време проведено на функцији
1.	Ибрахим Ругова		1944—2006.	23. децембар 1989.	21. јануар 2006.	16 година, 29 дана
2.	Фатмир Сејдију		1951—	9. децембар 2006.	7. новембар 2010.	3 године, 333 дана
3.	Иса Мустафа		1951—	7. новембар 2010.	14. март 2021.	10 година, 127 дана
4.	Љумир Абдиџику		1983—	14. март 2021.	данас	4 године, 149 дана

Резултати на изборима

Година	Гласови	% од важећих	Мандати	Мандати за Албанце	Место	+/–	Влада	Вођа
1992.	574.755	76,44%	96 / 140	96 / 126	1.	96	коалициона	Ибрахим Ругова
2001.	359.851	45,7%	47 / 120	47 / 100	1.		коалициона
2004.	313.437	45,4%	47 / 120	47 / 100	1.		коалициона
2007.	129.410	22,6%	25 / 120	25 / 100	2.	23	коалициона	Фатмир Сејдију
2010.	172.552	24,7%	27 / 120	27 / 100	2.	2	опозициона	Иса Мустафа
2014.	184.596	25,2%	30 / 120	30 / 100	2.	3	коалициона
2017.	185.892	25,5%	23 / 120	23 / 100	3.	7	опозициона
2019.	206.516	24,5%	28 / 120	28 / 100	2.	5	коалициона
2021.	110.985	12,7%	15 / 120	15 / 100	3.	13	опозициона

Напомене

1. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.