Дервенски папирус

Дервенски папирус је древни папирусни свитак пронађен 1962. године. Садржи филозофску расправу која је алегоријски коментар једне орфичке песме, теогоније рођења богова, настала у кругу филозофа Анаксагоре ^[1]. Свитак датира из око 340. године пре нове ере, током владавине Филипа II Македонског, што га чини најстаријим сачуваним рукописом у Европи. Сама песма је настала крајем 5. века пре нове ере ^[2] и „на пољу грчке религије, софистички покрет, рана филозофија и порекло књижевне критике је несумњиво најважније текстуално откриће 20. века [4]^[3] Након неколико привремена издања и превода, рукопис је у целини коначно објављен 2006. године.

Дервенски папирус

Археолошки музеј у Солуну

Свитак је пронађен 15. јануара 1962. године на локацији у Дервенима, у Македонији, северна Грчка, на путу од Солуна до Кавале. Локалитет је племићка гробница у некрополи која је била део богатог гробља које је припадало древном граду Лете^[4]. То је најстарији сачувани рукопис у западној традицији и једини познати антички папирус пронађен у Грчкој. То је вероватно најстарији сачувани папирус написан на грчком, без обзира на његово порекло. Археолози Петрос Темелис и Марија Сиганиду пронашли су горње делове свитка папируса на угљену и делове пепела на врху надгробних споменика; доњи делови су изгорели у погребној ломачи. Свитак је пажљиво одмотан и фрагменти су спојени у 26 колона текста. Преживео је у влажном грчком тлу, које је неповољно за очување папируса јер је карбонизовано (дакле сушено) у племићкој хумци ^[5]. Међутим, то је отежавало читање јер је мастило било црно, а позадина црна; поред тога, опстао је у виду 266 фрагмената, који су сачувани испод стакла у опадајућем редоследу величине, и морали су да буду мукотрпно реконструисани. Много мањи фрагменти још нису постављени. Папирус се чува у Археолошком музеју у Солуну.

Садржај

Главни део текста је коментар једне хексаметарске песме приписане Орфеју, коју су „орфички иницијатори” користили у мистериозном Дионисовом култу. Цитирају се одломци из песме, а затим следе тумачења главног аутора текста, који покушава да покаже да песма не значи оно што буквално каже. Песма почиње речима „Затвори врата, необавештени“, познатим тајним упозорењем, које такође цитира Платон. Тумач тврди да то показује да је Орфеј своју песму написао као алегорију. Теогонија описана у песми Никс (Ноћ) родила је Урана (Небо), који постаје први краљ. Кронуг прати и преузима краљевство Урана, али и наследи Зевса, чија се моћ над целим универзумом слави. На крају текста, Зевс силује своју мајку Реју, што, у орфичкој теогонији, доводи до рођења Деметере. Зевс након тога силује Деметру, која рађа Персефону, која се удала за Диониса. Међутим, овај део приче мора да се настави у другој улози која је сада изгубљена.

Тумач песме тврди да Орфеј није писао ниједну од ових прича у буквалном смислу, већ да су оне алегоријске природе.

Ова песма је за људе чудна и загонетна ствар, иако [Орфеј] није намеравао да прича спорне загонетке, већ велике ствари у загонеткама. У ствари, он говори мистично, од прве до последње речи. Као што он такође објашњава у познатом стиху: јер након што им је заповедио да 'прислоне уши своје на уши', каже да не доноси законе за многе [него за оне који имају јасан слух ^[6].

Први сачувани ступци текста су мање сачувани, али говоре о окултним ритуалним праксама, укључујући жртвовање јежева, како уклонити дамоне који постају проблем и веровања у магију. Ово укључује цитат филозофа Хераклита. Њихова реконструкција је изузетно контроверзна, јер је споран чак и редослед фрагмената. Недавно су понуђене две различите реконструкције, једна од Валерије Пиано и једна од Ричарда Јанка, који је на другим местима приметио да је открио да ове колумне укључују и цитат филозофа Парменида ^[7]

Фрагменти Дервенског папируса изложени у Археолошком музеју у Солуну, заједно са посветом Унеска у средини паноа

Најстарија европска "књига" - Унескова светска баштина.