Десцеметова мембрана

Десцеметова мембрана (ДМ) је базална мембрана која се налази између праве супстанце рожњаче, која се такође назива строма, и ендотелног слоја рожњаче. Састоји се од различитих врста колагена (тип 4 и 8)^[1] из строме. Ендотелни слој се налази на задњем делу рожњаче. Десцеметову мембрану, као базалну мембрану ендотелнног слој, продукује један слој сквамозних епителних ћелија које чине ендотелни слој рожњаче.^[2]

Десцеметова мембрана
Вертикални пресек људске рожњаче у близини њене ивице. Епител Предња еластична ламина Супстанција проприја Задња елестићна ламина Ендотел предње коморе Коса влакна у предњем слоју субстанце проприје Ламеле, чија су влакна пресечена попречно, стварајући тачкасти изглед Тело рожњаче која се појављују фусиформно на пресеку Ламеле, чија су влакна исечена уздужно Прелаз у склеру, са израженијом фибрилацијом и прекривен дебљим епителом Мали крвни судови пресечени близу ивице рожњаче
Детаљи
Систем	Рожњача ока
Називи и ознаке
Латински назив	l. limitans posterior corneae
MeSH	D003886
TA98	A15.2.02.021
FMA	58309
Анатомска терминологија [шаблон на Википодацима]

Историја

Десцеметова мембрана је име добила по француском лекару и ботаничару Жану Десцемету (1732–1810). Кроз историју позната је и као задња ограничавајућа еластична ламина, задња еластична ламина и Демоурсова мембрана.

Грађа

Десцеметова мембрана се састоји од низа протеина, укључујући фибронектин, ламинин, колаген типа 4 и 8, и протеогликан који садрже хепаран сулфат и дерматан сулфат. Код одраслих, десцеметова мембрана се састоји од два ултраструктурно различита слоја:

• Предњег, тракастог слоја формираног од високо организованих колагених ламела и протеогликана. Овај слој се формира током гестације.

• Задњег, аморфнијег слоја. Предњи слој се формира током гестације.

По рођењу, десцеметова мембрана је дебела око 3 μм. Након рођења, ендотелне ћелије рожњаче синтетишу задњи слој десцеметове мембране и овај слој наставља да се полако повећава током живота са просечном дебљином од 10 μм код старијих особа.^[3] Постепено повећање дебљине задњег слоја сугерише да ли има или нема деградације његових састојака односно да ли је брзина синтезе састојака већа од брзине деградације.^[2]

Клинички значај

Одвајање десцеметове мембране једно је од обољење задње рожњаче које се најчешће јавља као компликација интраокуларне хирургије, или као последица трауме ока, па чак и спонтано. Након одвајања ДМ строма и епител рожњаче изнад њих отекну, а оштрина вида може бити трајно погођена. Иако се већина одвајања ДМ дешава спонтано, она се повлачи након операције, десцеметопексија, која се сматра златни стандард за лечење упорног одвајања ДМ.^[4]

Значајно оштећење десцементове мебране мембране као што су оштећења узрокована наследним стањем познатим као Фукова дистрофија (у којој десцеметова мембрана прогресивно отказује, а рожњача се згушњава и замагљује јер је размена хранљивих материја/течности између рожњаче и остатка ока прекинута) може захтевати трансплантацију рожњаче. У току операције хирург може састругати оштећену десцеметову мембрану и уметнути или трансплантирати нову мембрану узету из тела донора.^[5] У том процесу већина сквамозних ћелија донорске мембране преживе. Након ове интервенције драматично и наглашено зауставља се пропадање рожњаче-

Десцеметова мембрана је такође место таложења бакра код пацијената са Вилсоновом болешћу или другим обољењима јетре, које доводи до формирања Кајзер-Флајшеровог прстена.