Детектор магнетских аномалија

Детектор магнетских аномалија (магнетодетектор) је уређај за тражење и одређивање положаја зароњених подморница. Уграђује се на патролне ваздухоплове. Појавио се у Другом свјетском рату.

За друге употребе, погледајте Детектор (вишезначна одредница).

Магнетодетектор истурен на репу авиона П-3 Орион.

Магнетодетектор се састоји од магнетометра, филтра, појачавача, рекордера (уређаја за снимање) и стабилизатора. Слабе сигнале из магнетометра, филтриране, појачавач подиже на виши ниво а рекордер их биљежи. Стабилизатор одржава магнетометар у хоризонталном положају и оријентише га уздуж и попријеко. Ради избјегавања магнетизма авиона магнетодетектор је истурен позади или напријед од авиона на мотки и окружен немагнетским (пластичним) материјалом.

Магнетодетектор мјери аномалије Земљиног магнетског поља настале дејством великих металних објаката као што су подморнице. Нормално је завојница магнетометра побуђена измјеничном струјом и налази се у ефективном нултом магнетском пољу. На излазу се појављују сам непарни хармоници побудног сигнала. При наиласку на метални објект, полупериоде побудног сигнала нису више једнаке па се јављају и парни хармоници. Сигнал се даље филтрира и обрађује.

Домет м. износи око 215 метара. Примјењује се обично у комбинацији с хидроакустичном плутачом и подводним електричним локатором.

Види још

• Магнетометар
• Хидроакустична плутача
• Подводни електрични локатор

Спољашње везе

Литература

• Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета, pp. 204.